Peter i ja

” Peter, žao mi je zbog smrti tvog oca.”

Pogledao me je sa ivice zaprepašćenosti. Okliznuo se sa nje i zamlatarao  rukama. Trebalo mu je neko vreme da se distancira od moje formalne izjave žalosti i da se ponovo učvrsti na početnoj poziciji.

“Meni nije!”, dreknuo je, valjda u strahu od sentimentalnosti.

“Svuda je bio! Sve je video! Ne misliš,  valjda, da je zivot ona nemoc proteklih meseci?”, vise je konstatovao nego li pitao.

A, onda je poentirao “Ne, draga moja Lili. On je mrtav vec neko vreme, samo su to jutros formalizovali”.

Sada je bio red na mene da se zaprepastim. Da ne prodjem kao on u uvodu, pažljivo sam se nagnula i dugo posmatrala prostor koji je stajao izmedju naše dve ivice.

Objavio/la na 23:49. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-