Прајм- Црногорац целива кломпe “великој Албанији”!?

Недавни одлазак црногорског премијера Душка Марковића на Космет, у посјету косовском премијеру Рамушу Харадинају, представља историјски и логички парадокс.

Све што се дешавало уочи, и током те посјете- била је само демонстрација слабости, лицемјерног увијања, недораслости и неодговорости државног врха Црне Горе.

И то није изненађење, је све што званична Подгорица ради последњих десетак година има крајње бизаран садржај, те није ништа друго до упорни рад на брукању државе коју воде, и унижавању народа којег је Бог казнио да има такву власт.

Дување у једра велике Албаније

Дакако, гест недостојног унижавања је била изјава премијера Марковића дата уочи поласка за Приштину, којом је потврдио да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе.

Та скандалозна изјава представљала је отворено дување у једра велике Албаније, али и потврду да црногорска власт више воли и уважава злочиначку творевину на Космету од Црне Горе и њених грађана.

Марковић је чак себи дозволио да “честита Косову десет година државности”, заборавивши да та честитка у себи садржи помиловање за етничка чишћења неалбанског становништва, што је основна “визит карта” те накарадне “државе”, и препознатљиви симбол њене “државности”!?

Дакле, испуњавајући своју мисију додворавања злочинцима ОВК, и злочиначкој творевини “Косово”, Марковића не само да није интересовала судбина 183.966 протјераних Срба или 31.029 протјераних Бошњака са Космета, већ га уопште није занимала нити судбина 27.028 протјераних Црногораца са тог подручја.

И тај моменат је важан, јер садашње црногорско руководство себе третира црногорским националистима, некаквим барајактарима црногорске нације!? Они то и јесу, све док се на појаве пред Харадинајем и Тачијем- када подвијају реп, те од љутих црногорских лавова намах постају сињи кукавци и крпе за чишћење цокула албанских терориста на Космету!

Нема сумње, то је страшни парадокс, али и показатељ потпуног поремећаја природне логике и здравог смисла код државног врха Црне Горе!

Умјесто чврстине демонстрирана лудост

Умјесто да je Приштини ултимативно тражио да се тим протјераним Црногорцима, ако га као црногорског националисту интересује само судбина Црногораца, обезбиједи повратак на своја огњишта, и компензује уништена имовина, премијер Марковић се “заложио да се црногорска заједница упише у Устав Косова”?! Чудно, зар не?!

Не треба сумњати да су и Тачи и Харадинај били одушевљени лудошћу црногорског премијера, и да према њему интимнo гаје искрени презир. Јер, умјесто захтијевања повратка Црногораца, чега су се бојали, и то с правом, опскурни Марковић им је тражио уписивање, сада непостојећих Црногораца, у неку накарадну папирчину!

На другој страни, умјесто да врате земље и имања пројераним неалбанцима, Харадинај и Тачи су тражили од црногорског руководства промјену границе са Црном Гором, јер је “Албанцима у пограничном подручју неудобно да имају пашњаке на црногорској страни”.

Марковић се, у бесконачном унижавању, и на то сагласио, изгледа! А да ли је могао приштинским злочинцима у лијепими одијелима, са којима се састао, прозборити коју? Рецимо, да је протјеранима са Космета неудобно што им је отето све што имају, те да му се фућка за албанске пашњаке и остале трице и кучине?! Наравно да тако нешто није смио писнути, јер нема кичму, нити достојанства!

Манијакална политика: Доследно унижавање

Какве је размјере попримило унижавање црногорског руководства, свједочи и изјава црногорског министра одбране Предрага Бошковића, који је са састанка НАТО-а у Бриселу поручио да ће Црна Гора слиједити “своје националне интересе” поводом слања црногорских војника на Космет у мисију КФОР-а!?

У констелацији односа и догођеног, једини исправни одлазак Војске Црне Горе је могао бити у верзији да се она на Чакору стави на чело неколико десетина хиљада протјераних, и уђе на територију Метохије с намјером да оствари историјску правду и уведе грађански ред!

Да ослободи Метохију од албанских злочинаца који су је окупирали и који су протјерали неалбанско становништво са тог подручја, те да похапсе злочинце који су то чињели и изведу их пред суд.

То би био потез иманенетан вјековној улози Црне Горе на Балкану, по којој је она била историјски препознатљива, баш као у стиховима краља Николе, гдје се каже и следеће:

“Онамо, онамо… са развалина/дворова царских врагу ћу рећ’: „С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ’!“

Или :”Онамо, онамо… сабљи за стара/ његова ребра да тупим рез/ по турским ребрим’; да б’једној раји њом истом с руку рес’јецам вез!”

Умјесто тога, све се ради наопако, јер црногорска војска на Космету има задатак да подиграва терористима ОВК и не дозволи повратак прогнаних. То је једина њена недостојна мисија, у коју је шаље руководство из Подгорице!

Гвантанамо- дестинација

То што Марковићев домаћин, свирепи злочинац Харадинај- није крај живота завршио у тамници, треба захвалити америчком генералу Стивену Шуку, који је на Косову био замјеник шефа Унмика, а о чему је писао Мартин Хајперц, савјетник њемачке Владе, у књизи „Макијато дипломатија“.

Наиме, амерички генерал Шук је директно одговоран што је ликвидирано преко 30 заштићених свједока у хашком процесу против Рамуша Харадинаја, јер је он косовским терористима открио њихов идентитет.

Комплетно косовско руководство, а не само Харадинај и Тачи, је састављено од тешких ратних злочинаца, којима су, да је било међународне правде, последње дестинације обитавања морале бити или затвори Хашког суда, или америчка база Гвантанамо, и тамошњи тешки казамати.

Таквима се рука не пружа нити преко штапа! А управо том и таквом Харадинају, црногорски премијер Марковић је отишао у Приштину на љубљење кломпи, и тиме унизио и себе и историјски углед Црне Горе.

На другој страни, Марковић је показао да не саосјећа са многобројним српским, црногорским и албанским породицама чији су чланови страдали од крвавих руку Харадинаја и Тачија, као и других ригидних злочинаца који обитавају у врху власти марионетског Косова. Све је то, на концу конца, једна непроцјењиво велике гомила гријеха.

Рушење смисла постојања Црне Горе

Опет, како актуелно црногорско руководство континуирано показује страх пред вођама албанског тероризма, и пропагаторима велике Албаније, то је закономјерно да њима стално расту апетити.

На последњим локалним изборима у Црној Гори. црногорски режим је болно реаговао на пораз у Беранама, а на потоп који је доживио у, већински Албанцима насељеном- Улцињу, није смио квикнути нити писнути.

А у Улцињу се на локалном нивоу десила велика побједа Тиране над Подгорицом. У тој вароши је побиједила идеја велике Албаније, а владајући ДПС отправљен на сметлиште историје албанских етничих простора у Црној Гори.

Прогибање црногорског руководства пред великим злом, које пројектују званична Приштина и Тирана, само ће довести до тога да ће албански екстремисти још јаче и жешће скакати по главама црногорског руководства, које ће се, као и до сада- само повлачити, и то без ропота.

То што ће се оваква накарадна политика сигурно разбити о главу црногорског режима, није неки проблем, јер су то заслужили. Проблем је што се таквом политиком стварају претпоставке да Црне Гора буде збрисана са политичке мапе достојних простора, и доживи судбину Македоније. А такву судбину, јер све иде у том правцу, заиста није морала имати.

Objavio/la na 11:28. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-