Sekundarna hipertenzija

pritisakSekundarna hipertenzija je visok krvni pritisak koji je izazvan drugim zdravstvenim stanjem kao što su bolesti bubrega, bolesti krvnih sudova i srca ili bolesti endokrinog sistema. Sekundarna hipertenzija može se javiti i tokom trudnoće.

Sekundarna hipertenzija razlikuje se od uobičajenog visokog krvnog pritiska, primarne hipertenzije ili esencijalne hipertenzije, koja se često naziva jednostavno visok krvni pritisak. Primarna hipertenzija nema jasan uzrok i smatra se da je povezana sa genetikom, lošom ishranom, nedostatkomk fizičke aktivnosti ili da je posljedica gojaznosti.

Pravilnim liječenjem sekundarna hipertenzija često može da se kontroliše, kao i visok krvni pritisak, što smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.

Simptomi

Kao ni primarna, ni sekundarna hipertenzija obično nema specifične simptome, čak i ako je krvni pritisak opasno visok.

Dijagnostikovan visok krvni pritisak, koji ima neki od ovih znakova, može ukazivati na sekundarnu hipertenziju:

  •     visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 milimetara živinog stuba ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak iznad 120 milimetara živinog stuba
  •     iznenadni visok krvni pritisak prije 30 godina starosti ili poslije 55 godina starosti
  •     nema porodične istorije visokog krvnog pritiska
  •     nema gojaznosti

Kada se javiti ljekaru?

Ako imate hronične bolesti koje mogu da izazovu sekundarnu hipertenzijue, potrebno je krvni pritisak provjeravati češće. Pitajte svog ljekara koliko često da provjeravate krvni pritisak.

Uzroci

Niz uslova može izazvati sekundarnu hipertenziju:

Dijabetes – može da ošteti bubrege i dovede do povišenog krvnog pritiska.

Policistične bolesti bubrega – sprečavaju bubrege od normalno rade.

Glomerularne bolesti. – kada „bubrežni filteri“ (glomeruli) ne mogu normalno da rade.

Renovaskularna hipertenzija – ovaj tip hipertenzije uzrokovan je sužavanjem (stenoza) jedne ili obje arterije koje vode do bubrega.

Kušingov sindrom i tumor nadbubrežne žlijezde – mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska.

Problemi štitaste žlijezde – kada štitna žlijezda ne proizvodi dovoljno hormona ili proizvodi previše hormona, može se javiti visok krvni pritisak.

Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlijezda luči previše paratireoidnog hormona, to izaziva porast krvnog pritiska.

Suženje (koarktacija) aorte – suženje aorte na nekim djelovima podiže krvni pritisak.

Apnea – često obeležena teškim hrkanjem i otežanim disanjem tokom spavanja – otežava snabdijevanje kiseonikom.

Gojaznost otežava snabdijevanje krvnih sudova i stvara dodatni pritisak na zidove arterija.

Trudnoća – može pogoršati postojeći visok krvni pritisak.

Ljekovi protiv bolova, neke kontraceptivne pilule, antidepresivi i ljekovi koji se koriste poslije transplantacije, ali i droge i neka stimulativna sredstva – mogu pogoršati krvni pritisak kod nekih ljudi.

Faktori rizika za sekundarnu hipertenziju

Najveći faktori rizika koji mogu da izazovu visok krvni pritisak jesu bolesti bubrega, arterija, srca ili endokrinog sistema.

Komplikacije

Sekundarna hipertenzija može pogoršati osnovno zdravstveno stanje i izazvati:

  •     oštećenje arterija – može dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili drugih komplikacija
  •     aneurizmu ili slabljenjekrvnih sudova
  •     srčanu insuficijenciju, odnosno nepravilno „pumpanje krvi“ kroz krvne sudove
  •     slabljenje i sužavanje krvnih sudova u bubrezima
  •     zgusnute ili sužene krvne sudove u očima i oštećenje vida
  •     poremećaja metabolizma
  •     probleme sa pamćenjem i razumijevanjem /Izvor: Krstarica/
Objavio/la na 08:03. Objavljeno u Svaštara. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register

VIDEO

© 2000 - 2017 PCNEN. All Rights Reserved. Log in -