Cvrcak na Durmitoru

 

21430549_1892443614117685_4808281760151566581_n (1)Stajala sam  oslonjena na prozuklu drvenu ogradu porodične kibic terase, tik uz najglavniju i bezmalo jedinu siroku zabljačku ulicu.

,, Ako nas ugledaju, počupaće nas kao korov“ reče  i nasmeja se umetnik,   zakačivši srebrnom udicom   decije plavo nebo iznad Durmitora.

Ono se raspara, a ja  od simpatične i dobrodržeće starije gospodje postadoh zamišljena i ozbiljna.

Zaćutasmo i on i ja, zabavljeni svako u svojoj sarenoj spirali..

Njegove  oči   pitomo i mirno čekahu  moj odgovor.

Bistrinom i lepotom  poraziše gomile prašnjavih životnih mudrosti , što su se redjale  u policama moje glave , kroz protekle decenije.

Razbi se tegla , ispade srce i  progovori:

„Ne brini, umetniče ,neće !

Potrebni smo im!

Bez nas ce zimus, ako nista drugo ,umreti od dosade .“

Objavio/la na 19:56. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register

VIDEO

© 2000 - 2017 PCNEN. All Rights Reserved. Log in -