Durmitorski dug

Objavljeno: 27.08.2017, 20:27

Zakoračila sam u zelenu smrekovu šumu, kao kad zagrizeš u sveže meso crvene i hladne lubenice. Odmah sam osetila spas od vrelina, uobičajenih za moje godine, no krajnje neobičnih za geografsku visinu, a bogami  i za širinu Durmitora. Misli su se zgusle i iz uznemirene glave otekle kroz bosa stopala. Svet je postao ravna ploča tabana i njihova komunikacija sa tlom. A onda sam je ugledala u zadnjem desnom uglu mog pravca. Savijena na pola pod velikim slamenim šeširom, bila je zaokupljena nečim. Godina približno mojih, odavala je utisak nekog od koga bih mogla čuti nešto sto već nisam. I zato sam stala i čekala da me primeti. Prošlo je vreme, ona je podigla pogled i drzeci u ruci prekrasni ljubicasti cvet, rekla : “Za svaku bol postoji biljka. Za ovu sam čula pre 35 godina, kada sam u ovoj  planini potražila predah od velikog grada. Znanje o njoj mi je poklonila jedna mudra žena iz ovog kraja i ja sad to znanje poklanjam tebi. ” Odlazeći razmenile smo vajber brojeve i ja je upitah za facebook profil. “Imam ga, no njega koristim ne bi li pronasla izgubljenog dedu u Americi.” Zastadoh i pre nego sam zaustila da pitam, ona se nasmeja i rece: ” E, o tome cu vam  mozda pricati  sledece godine”. Otisla sam zadovoljna znajuci da sam ja moju priču  već uzela.

21124017_10210602763809647_456740332_nZakoračila sam u zelenu smrekovu šumu, kao kad zagrizeš u sveže meso crvene i hladne lubenice.

Odmah sam osetila spas od vrelina, uobičajenih za moje godine, no krajnje neobičnih za geografsku visinu, a bogami  i za širinu Durmitora.

Misli su se zgusle i iz uznemirene glave otekle kroz bosa stopala.

Svet je postao ravna ploča tabana i njihova komunikacija sa tlom.

A onda sam je ugledala u zadnjem desnom uglu mog pravca. Savijena na pola pod velikim slamenim šeširom, bila je zaokupljena nečim.

Godina približno mojih, odavala je utisak nekog od koga bih mogla čuti nešto sto već nisam.

I zato sam stala i čekala da me primeti.

Prošlo je vreme, ona je podigla pogled i drzeci u ruci prekrasni ljubicasti cvet, rekla :

“Za svaku bol postoji biljka. Za ovu sam čula pre 35 godina, kada sam u ovoj  planini potražila predah od velikog grada. Znanje o njoj mi je poklonila jedna mudra žena iz ovog kraja i ja sad to znanje poklanjam tebi. ”

Odlazeći razmenile smo vajber brojeve i ja je upitah za facebook profil.

“Imam ga, no njega koristim ne bi li pronasla izgubljenog dedu u Americi.”

Zastadoh i pre nego sam zaustila da pitam, ona se nasmeja i rece:

” E, o tome cu vam  mozda pricati  sledece godine”.

Otisla sam zadovoljna znajuci da sam ja moju priču  već uzela.

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register