Durmitor selfie flesh

14066331_1452672764761441_1788003856827427426_oStojeći u redu za hleb, u maloj Žabljačkoj pekari, nisam mogla da izbegnem priču koju je preko drvenog pulta zavrljačila punačka i rumena prodavačica peciva.

Mada je bila namenjena ženi ispred, nekako se raspukla i prosula po meni. Pazljivo sam je iznela i ponela kući, u nameri da je u samoci proučim.

Uz put sam, da ne dangubim, pokušavala da prebrojim oblake na kristalno providnom i plavom nebu iznad Durmitora.

To mi je, uzevši u obzir da tih nebeskih ovčica nije bilo ni u nagoveštaju, oduzelo veci deo dana.

Veče je prozujalo u brojanju zvezda i pokušajima da se odlučim za najbližu.

Tako sam jutro dočekala, a da priču nisam ni pogledala.
Kada sam pošla na Malo jezero da se lečim vodom i tišinom, ponela sam je sa sobom.

Sela sam na obalu, odmah uz borovu šumu, koja je poput prstena venčala savršeno zeleno jezerce.

Konačno sam poredjala tu gomilu slova, novih redova, tačaka i zareza u tekst sledeće sadržine:

“Juče je auto sa dvoje dece otklizao u ponor, dok je majka slikala vrhove Durmitora u želji da se na društvenoj mreži zvanoj Face book pohvali svojim perfektnim odmorom u divljini”.

Objavio/la na 10:57. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register

VIDEO

© 2000 - 2017 PCNEN. All Rights Reserved. Log in -