Autobuska stanica u Žabljaku i haos.
Ljudi unezvereni vuku kofere sa točkićima, koji umesto da pomognu samo zapinju i nerviraju.
Neki dolaze umornih očiju, puni nade i utrobe željne dubokog udisaja oštrog planinskog vazduha.
Neki drugi odlaze i žure u svoje užurbane gradove.
A lokalni službenici, nenavikli na toliki posao, uznemireni i pomereni iz malovaroške spore svakodnevice, strah pokrivaju drekom.
Osvetljen prostor na pozadini tamnog i distanciranog moćnog Durmitora, bubnja od turističkog ludila i puši se od znoja i benzina.
0 Comments