Putovanje ’16, III dan/drugi deo – Obrovac

0-02-05-e5f52a9f85a9767bd3bd50c709c217fbab35263c7f9dcb81da87e3007950ed85_full IMG_0284m

Pošto nastaviše da se navlače crni oblaci i kiša samo što nije počela odlučismo da se malo strpimo u kafiću Delfin na obali Zrmanje, odakle kreću krstarenja rekom, postojbinom Vinetua, barem u filmu iz mog detinjstva.Tu nam se pridruži i jedna divna, jedanaestogodišnja Sara Karamarko prepuna pitanja i pametnih odgovora. Kaže da ćemo je zaboraviti kada budemo došli sledeći put jer će tada biti velika, a ja joj odgovorih da se to neće destiti jer vodim dnevnik putovanja i sada joj dajem značajno mesto da se to ne bi desilo. Smejemo se tome kada pita Brana koliko ima godina i kada joj odgovori sama konstatuje da je on kao njena baba. Kaže još da je ministrantica u crkvi i da je to sada moguće, a ne kao ranije kada su to samo radili dečaci. Kasnije nam se pridružuje i vlasnica kafića pa od nje saznajemo da je “financijska” situacija veoma slaba i da je u ovom simpatičnom mestašcetu ostalo da živi jedva tri stotine duša. Pošto je kiša u međuvremenu minula, slikIMG_0275m asmo se za uspomenu  i nastavismo dalje prema Novigradu. Ostavismo  ove divne ljude u Obrovcu sa nadom da ćemo se opet nekada sresti i prepoznati.

Posle jedne uzbrdice, na visoravni pred nama se ukaza čuvena fabrika gubitaka i perjanica promašenih investicija, još u praistorijskoj SFRJ. Odličan primer za raspad i rastakanje fabrika koje su radile i zapošljavale brojne radnike, pa su postale ruine na isti način kao i ova. Naime, ova fabrika prozaičnog imena – Jadral, namenjena pIMG_0280mreradi glinice, je napravljena uprkos tome što tu nema boksita koji je za to neophodan i njena proizvodna cena bi bila duplo veća od one na berzi. Jasan je bio rezultat takve računice, pa je oprema demontirana i prodata u Kini. Fabrika je nastavila da proizvodi promaju i ostala u punom pogonu do danas. Promuvasmo se malo između ruševina nesuđenog giganta i produžismo dalje ka Masleničkom mostu.

Uključeni brisači automobila nam ukazaše da je krajnje vreme da se zaustavimo i obučemo kišno odelo jer oblaci kojima smo išli u susret su samo jedno obećavali. Samo što smo završili potvrdi se da se nismo uzalud presvlačili jer nas kiša zali neštedimice. Nizbrdica koja nas je vodila preko starog Masleničkog mosta nam je pomogla da se brže spustimo ka Posedarju i dalje prema Novigradu. Prvi put sam ovaj most video iz helikoptera ’90. godine i sećam se kako sam pomislio da bi bilo lepo preći preko njega i lagano pogledfati fascinantnu okolinu iz blizine. Nisam znao da ću mu se više puta vraćati.

U prvoj prodavnici kupismo malo provijanta i vratismo se u Novigrad našoj kući putujućoj.

Tu se presvukosmo u suvu garderobu i nastavismo putešestvije do mesta Rtina, u blizini Paga odakle smo planirali narednu rutu za sutradan. Lako ga nađosmo i spustismo se kamperom do same vode strmim putem kroz pusto turističko naselje. Brano nam pripremi vrlo ukusan i obilan obrok koji obedovasmo napolju uz cvrkut slavuja u obližnjem grmlju i veselje koje nam priređuje sunce što pred našim očima zamiče iza horizonta, začinjeni bocom dobrog vina.

Samo se jedan čovek spusti kasnije, šetajući psa, i ne želeći da podeli društvo sa nama, pomalo ljut na našu slobodu da nesputano i besplatno koristimo lepotu datu svakom insanu, ode. Mi ostasmo sami u prijatnom ambijentu “morskoga plavog žala, gdje ćarlija vjetrić mio”, ali nemasmo vremena za dugo sedenje jer nas je sutradan čekalo dosta biciklističkih radova. Jedino barke tiho prolaziše pored nas tražeći ribu negde u morskoj dubini.

Objavio/la na 08:52. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register

VIDEO

© 2000 - 2017 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-