Javlja: Dejan Kožul

KUPEK i ples do sad nisu nalazili mnogo dodirnih tačaka. Nije da smo se izbegavali, nego nam se putevi jednostavno nisu ukrštali. Skoro šest godina od prvog KUPEK-a i 167 emisija je prošlo da bi se konačno i to desilo. U 168. izdanju ugostili smo Marijanu Cvetković, jednu od pokretačica “Stanice – servisa za savremeni ples” i organizatorki festivala “Kondenz” i Igora Korugu, plesača i koreografa, takođe jednog od organizatora festivala, ali i nekoga ko je prošao kroz “Stanicu” kao mladi plesač i koga je “Stanica” formirala.

Od 21. do 27. oktobra 2016. godine u Kulturnom centru “Magacin u Kraljevića Marka”, BITEF teatru, Kulturnom centru “Rex” i klubu “Petak” održan je “Kondenz”, festival savremenog plesa. Deo manifesta “Kondenza” glasi:

Za bilo koju vrstu, podvrstu ili stranputicu plesa, koji misli.
Za bilo koju koreografiju fizičkih ili mentalnih tela, koja propituje.

Za teoriju koja oseća.
Za istraživanja, eksperiment, rizik.
Za publiku koja je deo dela.
Za političnu umetnost.
Pitate se kako je moguće da ples bude sve to?

Igor Koruga kaže:

„Propitivanje kontekstualizacije je jedan od dominantnijih ili najvažnijih principa skoro svakog rada savremenog plesa. Jako je teško odgovoriti na pitanje kako se to prikazuje doslovno, ali ono što mi je uvek interesantno da odgovorim jeste da je to pre svega angažovanjem gledalaca, ali ne doslovno kroz fizičku interakciju nego na umnom nivou. Tu postoji čitav spektar angažovanosti koji izaziva gledaoca da promišlja o tome šta sve ples može da bude. Postoji čitav niz ideja, u koreografskom pristupu ili proceduralnoj proizvodnji umetničkog dela, kako komunicirati sa gledaocem. Da li je to poistovećivanje sa temom koja se obrađuje, da li ga distancira od toga…Aktivni odnos sa gledaocem je jedna od ključnih stvari koja je bitna da ne odete samo sa predstave i da je ne vrednujete samo estetski već da se u vama probude neka drugačija vrednovanja, možda političko, kritično, ekonomsko, feministično itd.“

Institucije ne prepoznaju savremeni ples kao nešto što bi ih oplemenilo i dalo im onu preko potrebnu dozu aktuelnosti, propitivanja stvarnosti jer umetnost je za njih pre svega estetsko pitanje, a najmanje etičko.

„Institucije imaju problem da se odvajaju od realnog života umetnika, umetnosti i novih inicijativa i praksi i žive u svom institucionalnom svetu, kulturi i teško propuštaju te novine. Naša pozicija je slobodnija u odnosu na njih jer smo bliže onome što je umetnička produkcija u nastajanju jer nas to više zanima i kao takvi možemo da budemo medijatori između tih novih praksi, novih ideja, inicijativa i te neke institucionalne situacije, partnera“, rekla je Marijana u KUPEK-u i dodala:

„Mislim da je za nas važno da sačuvamo taj prostor slobode i da sva partnerstva koja imamo, koja gradimo, koja ćemo imati ne budu partnerstva koja će nas ugorožavati već koja će nas u tome podsticati, koja će nam pomagati da u tim eksperimentima istrajemo. Eksperiment je nešto najbolje što može da ti se da, to je taj element slobode koji je u polju umetnosti i kulture užasno važan. Ne zavisiš od toga što će ti reći neki autoritet već polaziš od toga šta je moguće artikulisati kao reakciju ili
odgovor na ono što vidiš da se dešava u samom umetničkom polju.“

„Stanica“ je deo jedne balkanske inicijative koja se zove Nomad Dance Academy za koju Marijana kaže da je „jedina regionalna kulturna inicijativa, umetnička inicijativa koja je došla od samih ljudi, vođena od istih tih ljudi iz regiona i koja je opstala.“

„Sve ostale su bile inicirane spolja, vodili su ih ljudi spolja jer su želeli nešto da učine u tim postkonflitknim društvima. Naša inicijativa i želja da se povežemo, udruženim snagama da se bavimo problemima se pokazala kao prirodna, organska i ona je uspela da stvari značajno promeni. To je jako uticalo na način na koji smo se mi ovde organizovali, usmeravali politiku organizacije od tada do danas.“

Neskromno ćemo ustvrditi da način na koji sarađuju razne organizacije sa ovog balkanskog područja kroz Nomad Dance Academy može biti inspiracija svima ostalima jer insistira na horizontalnosti, a nikako na centralizaciji, što je, znamo prečesto bio problem koji je doveo do razlaza.

Borba je, na kraju jedino što nam preostaje. Predaja nikako ne dolazi u obzir, a ono što radi „Stanica“ i ono što možete čuti u ovom 168. KUPEK-u može vam biti samo dodatna inspiracija. Pobeći je lako. Valja ostati i stvarati i čuvati svoj prostor slobode. Ako ne verujete uključite se i poslušajte KUPEK # 168. Nadu vam bar niko ne može oduzeti.