Аџићева теза – “Секула Дрљевић је био Србин до 1937.”- руши историју спиновања!

У тексту, под називом – “Секула Дрљевић је од политичког и идеолошког Србина постао национално- самосвјесни Црногорац”, господин Новак Аџић ме је неодговорно оптужио за некакав непостојећи фалсификат, изображавајући маленог и огорченог дјечака који се љути и лупа ногицама, јер му се претпостављене жеље никако не испуњавају.

Иначе, пар задњих мјесеци г. Новак Аџић огромном брзином избацује релевантне и изванредне податке, који темељно руше основе идеологије и пропаганде, као и спиновања јавности, организација: НВО Дукљанска академија наука и умјетности, Матица црногорска, Црногорско друштво независних књижевника, Црногорски П.Е.Н. центар.

Може се чак и рећи да је, без имало ироније и претјеривања, г. Новак Аџић својим грандиозним открићима упропастио сваки смисао постојања тих организација, које народ с подсмијехом назива – дукљанским клубовима за малтретирање јавности Црне Горе!

Све је то Новак Аџић порушио из нехата, као да га је нека чудна сила, неко провиђење тјерало да се не заустави док све дукљанске играчке не разбије у парампарчад.

Аџић: Секула Дрљевић је постао национални Црногорац тек 1937. године

Аџић је потцијенио снагу важних информација које је катапултирао у јавност, а и сада их избацује – укривајући их у ријекама реченица, у бујицама текстова и изјава које шаље у својим “одговорима”.

Све се дешава, баш као и у стиху “И у мраку каткад никне диван цвијет!”
Са таквим, до сада непознатим, чињеницама које су му се “отеле контроли”– Аџић суштински мијења или брутално ломи фундаменте на којима су до сада људи из његовог идеолошког окружења градили куле од карата.

На примјер, у прошлом тексту Новак Аџић је рекао: “Своју, црногорску, националну свијест Дрљевић није стекао онда кад је живио у Загребу (прољеће 1944- мај 1945.године), већ знатно раније. Још 1937.”

Послије изношења одређених “факата” којима брани ту тезу, г. Новак Аџић ми је, снагом научног радника, отресито рекао:

“Дакле, господин Грубач је у криву, кад за Дрљевића тврди да је ‘под Павелићем’ постао Црногорац.“

Напротив, био је национално и државотворно самосвјесни Црногорац… још од 1937. године (утврђено вјеродостојно) када је јасно поручио да је субјективно и објективно Црногорац етнички и национално, а не Србин.”

Тим констатацијама Аџић је потврдио да је Секула Дрљевић, “субјективно и објективно”, био у националном смислу Србин све до љета 1937. године. А то повлачи за собом и да су сви црногорски федералисти такође били Срби до 1937. године.

Да је Дрљевић 1937. г. изјавио да више “није Србин”, г. Аџић је доказивао онако како је умио, а то значи – доста јадно. Остаје му да нам предостави доказе да је Дрљевић и послије 1937.г. изјављивљао исто, да се не деси да се послије те изјаве ућутао, па да је тако нешто следећи пут изјавио када је почео сарађивати са Павелићем.

Не желим вјеровати да г. Новак Аџић баш никако не може наћи да је Дрљевић до краја 1937.г. рекао да није Србин бар негдје у листовима “Зета” и “Црногорац”, или у неком од тих листова у наредним годинама: 1938., 1939., 1940, …, све до Павелића?!
Ако Аџић не нађе потврду да је таква реторика Дрљевића 1937.г. била правило, а не изузетак, тада му та теза пада у воду, и руши докторску дисертацију.

Следује, да су Црногорски федералисти остали Срби и послије 1937.г., јер Аџић није дао изјаве или текстове који потврђују да је било ко од њих икада ишта рекао о неприпадању Србима.

Полом у дукљанској историји и вишедеценијском спиновању

Не знам да ли је г. Аџић свјестан шта је урадио када нам је са апсолутном сигурношћу- рекавши “утврђено вјеродостојно”,саопштио да су сви федералисти, и Секула Дрљевић- њихов идеолог и лидер, били етнички Срби до јула 1937.г.

Само на основу тога става, може се рећи да је г. Аџић срушио спиновану историју црногорских федералиста, Божићног устанка, војевања комита, али и све остало што је деценијама, у виду фалсификата, предочавано црногорској јавности.

Рецимо, из загребачких кругова ишао је, и још данас иде, режирани стереотип- да је “Краљевина Југославија била тамница народа”, и због тога што: “Црногорци нису признавани у Краљевини Југославији као посебна нација”.

Послије Аџићевих интервентних информација, показује се да та теза хрватских повијесничара има обрис смјехотресне конструкције. Елем, ако је, према Аџићу, само један црногорски федералиста те 1937.г. (Секула Дрљевић), одлучио да буде Црногорац, шта је тада требала Краљевина Југославија да уради?

Да због некакве непотврђене изјаве индивидуе Секуле Дрљевића из јула 1937.г. одмах сазове Народну скупштину Краљевине Југославије и прогласи црногорску нацију, да је не би загребачки кругови критиковали као тамницу народа?

Елем, очигледно је да је код тих загребачких кругова постојао проблем са логиком и са главом, који и сада постоји, а да по том питању не постоји никакав проблем са Краљевином Југославијом, којој црногорски федералисти никад нису тражили да призна црногорску нацију, јер ни сами нису видјели неопходност за тако нешто.

Аџићево признање да је 1937.г. Секула Дрљевић престао бити Србин, имплицира да је до тада Секула Дрљевић био, у националном смислу гледано, српски политичар.

Самим тим, све запаљиве говоре које је држао, шовинистичке пјесмице, попут пјесме “Ловћенски поклич”, које је писао, његова злоупотреба трагедије породице Звицер, што је медијски искоришћавао за своју промоцију, по закону логике- није могао усмјеравати против Срба као нације, јер је и сам био Србин.

Рjешење енигме- а против кога су се тада Дрљевић и зеленаши као Срби борили, показао је раније предочени уводни текст федералистичког листа Црногорац из 1925.г. под називом “Срби на окуп”!?

Из тог важног текста, који отклања све недоумице и дилеме, јасно је да су се Дрљевић и црногорски федералисти борили против несрба из политичког есштаблишмента Краљевине СХС, тачније: против- цинцарско- јеврејско- јерменског клана, јер су били убијеђени да управо они држе апсолутну власт у Београду и Краљевини СХС и праве пакост свима, а поготово Црној Гори.

Црногорска православна црква у освртима “аветних клоуна” из Загреба

Став Аџића да су сви зеленаши до 1937.г. били Срби- директно имплицира да су свештенство и вјерници Црногорске православне цркве, како се она звала у у Црној Гори у доба краља Николе Првог Петровића, били Срби, те да је по својој суштини она била аутономна српска црква.

Спинованом причом о аутокефалности ЦПЦ, заговорници те идеје желе провући идеју да свештенство и вјерници те Цркве нису били Срби, што је апсурдно и бесперспективно, те их у том смислу само могу упутити на г. Аџића- да им он, са научне тачке гледишта, објасни каква је национална ситуација у Црној Гори била све до 1937.г.

Ипак, ако желимо да имамо опширнији преглед спиновања јавности по овом питању, обавезно морамо да видимо како на ту Цркву гледају хрватски националисти из Загреба, јер је познато да се њихова мишљења одмах преливају у Црну Гору, тражећи своје присталице за даље спиновање по разним порталима.

Однос хрватских националиста према православљу смо већ видјели фактом оснивања тзв. “Хрватске православне цркве”, која има недвосмислене усташке обрисе, и која треба да буде модел за однос према православљу и на другим подручјима Балкана.

Управо из те “Хрватске православне црквe” је 4. априла 2013. године направљен следећи осврт на Црну Гору: “Када су Срби умјетно обновили Српску Православну Цркву купивши аутокефалност од Цариградских Турака, при окупацији Црне Горе 1920. укинули су неовисну/аутокефалну Црногорску Православну Цркву да би из Црногораца направили Србе. Након тога је слиједила серија србијанских пропагандних лажи о српству Црногораца.”

Дакако, немам ништа против тога да усташе католичке вјероисповијести глуме хрватске православце, али мислим да би било лијепо да ликови из проусташке “Хрватске православне цркве” не млате по порталима, показујући неваспитање и незнање.

Надам се да ће послије спознаје да је историчар Новак Аџић, као најцрногорскији Црногорац, констатовао да су Црногорци: бјелаши и зеленаши, комити и антикомити, као и Секула Дрљевић, све до 1937.г. били Срби, хрватски католици који глуме хрватске православце донијети лијепо рјешење- те спис којег су написали 4. априла 2013. године бацити у мутну Саву, да им се црногорска и србијанска јавност грохотом не смије, третирајући их их као аветне клоуне.

Иначе, модерно спиновање црквеног питања у Црној Гори иде овим вијугавим тезама- “Да су Црногорци били Срби, они би за вријеме краља Николе Црногорску православну Цркву назвали Српска православна црква”.

Елем, овако нешто спиновати је исто као и рећи- “Да су црногорски федералисти били Срби, они би Црногорску странку федералиста назвали Српска странка федералиста”.
Али, у помоћ нам ускаче добри Новак Аџић, да у претходном тексту свима јасно објелодани да су црногорски федералисти били национални Срби све до 1937.г., иако се њихова партија звала Црногорска странка федералиста.

Укратко, у случају Црногорске странке федералиста, као и у случају Црногорске православне цркве, префикс “црногорски” нема национално значење- што показују истраживања г. Новака Аџића, која се налазе у његовој будућој докторској дисертацији.

Устанак комита- ниски интензитет борбе, високи интезитет дреке и ларме!

Став Аџића да су зеленаши до 1937.г. били Срби, недвосмислено указује да су сви учесници Божићног устанка 1919. године, као и: комити, жртве које су имали комити и њихове породице, укључујући и породицу Звицер, сви функционери и гласачи Црногорске странке федералиста- били Срби у националном смислу.

У призми тога факта, просто смијешно и незнавено изгледају објашњења суштине Божићног устанка, које се пласира из загребачких националистичких кругова заинтересованих за прављење конфликта у Црној Гори и на Балкану.

Погледајте шта, рецимо, пише у хрватској Википедији на ту тему, па ће вам бити јaсно: “ Унаточ чињеници да је замишљена на широкој основи, Божићна побуна није, за црногорске устанике, дала очекиване резултате. Но, оружани отпор Србима и њиховим присташама у Црној Гори, потрајао је различитим интезитетом до 1929. године.”

Декле, елементарна пристојност би навела писца хрватске Википедије да својим читаоцима предостави информацију гдје ће, позивајући се на истраживања г. Новака Аџића, навести да су устаници у Божићне побуне били Срби, као и да су комити били Срби, и у побуни и послије завршетка те побуне.

Тачније, додати- да су се црногорски федералисти сматрали Србима и послије 1929.г., и тако све до 1937.г. када се појавио први федералиста који је рекао да више није Србин. Са појашњењем да се појавио само један федералиста који је тако мислио, а он се звао- Секула Дрљевић.

Послије тога би хрватски повијесничари морали навести да је свако тумачење да су се “црногорски устаници (комити) борили против Срба”- апсолутни фалсификат, па би следствено промијенили и текст на својој Википедији, у дијелу гдје накарадно објашњавају Божићну побуну и комитско војевање.

Иначе, стамени став Аџића о зеленашима као Србима до 1937. даје објашњење- због чега је тачно да је тај српско- српски сукоб бјелаша и зеленаша, ниског интезитета борбе а високог интезитета дреке и ларме, имао димензију династичке борбе, и објашњава зашто су зеленаши у својим говорима стално понављали да су Србија и Црна Гора двије српске династије, а Србија и Црна Гора двије српске краљевине.

Више је под Ранком Кривокапићем погинуло Црногораца, него у борбама комита!

Када кажем да је ниво интезитета бјелашко- зеленашке оружане борбе био низак, тај закључак изводим из истраживања г. Новака Аџића који је, у току наше полемика- предоставио поименични списак свих жртава тих сукоба, али на страни комита.

Тада је Аџић предочио да су у Божићном устанку, и једанаестогодишњем комитском војевању од 1919.г. до 1929.г., погинула 233. човјека, гдје су урачунати сви комити и све њихове цивилне жртве.

Осим тога, у периоду од 1930 до 1941 г. Аџић је пребројао још 24 убијена човјека у сукобу са режимом Краљевине Југославије, што за двадесет двије године надгорњавања укупно даје 257. жртве у тим комешањима.

Да направим једно поређење, према званичним подацима из Управе полиције Црне Горе- од 1. јануара 1992. до 31. маја 2012. г. у Црној Гори је почињено 460 убистава.
До данашњег дана, тај број је премашио пет стотина погинулих, иако у Црној Гори није било оружаних устанака, нити наоружаних герилаца у шумама, као што је то био случај у Краљевини Југославији (СХС).

С обзиром на то да је Аџићева странка СДП, на челу са Ранком Кривокапићем, била задњих 18. година у власти, смијем смјело закључити да је за вријеме када је Ранко Кривокапић био у власти Црне Горе- у тих 18. година убијено више Црногораца у оружаним сукобима, него што је страдало зеленаша, све са цивилима, за неке двадесет двије године трвења у Краљевини Југославији.

Зашто је Новак Аџић оптужио др Данила Радојевића за кривотворење и фалсификат?

У свом претходом одговору, Новак Аџић ме је оптужио да сам текст Секуле Дрљевића- од 1925. године под насловом „Срби на окуп“, „маказама резао“, „истргао уз контекста“- те самим тим фалсификовао.

Наиме, у тексту под насловом- „Дрљевићев текст ‘Срби на окуп’ руши спиновану историју федералиста“, и то у дијелу са поднасловом „Секула Дрљевић: “Срби на окуп!” (1925. г.)“, ја сам без измјена, без резања, апсолутно вјеродостојно пренио осврт др. Данила Радојевића на текст “Срби на окуп” који је он дао у својој књизи “Политичка мисао др Секуле Дрљевића”.

Иако сам том приликом рекао да дословно цитирам др Радојевића, стављајући тај некориговани цитат из његове књиге под наводницима, Новак Аџић, изгледа- то није примјетио.

Аџић ме је, додатно, оптужио да сам измислио да је текст ‘Срби на окуп’ написао Секула Дрљевић, тврдећи да је тај текст писао неки анонимни аутор.

На Новакову жалост, у цитату из књиге др Радојевића, којег сам дословно пренио, стоји следеће: “Потребно је скренути пажњу на уводник, објављен марта исте године у листу „Црногорац“ („Црногорац“, бр. 11, 7. март 1925. /оп. а ) у коме су присутне и неке тезе које је раније истицао С. Дрљевић, што наводи на закључак да је он аутор.”

У тoм осврту, др Радојевић изводи следећи закључак: “Аутор уводника „Срби на окуп“ изнио је став Црногорске странке, када је кривце за злочине према црногорском народу свео на „несрбе“, амнестирајући на тај начин „чисте“ Србе.”

Укратко, др Радојевић је анализом ставова Секуле Дрљевића до појаве текста „Срби на окуп“, а који се подударају са ставовима изнесеним у тексту, а вјероватно урачунавајући да је то био ударни текст тога броја листа Црногорац, званичног гласила црногорских федералиста, дошао до закључка да је управо Секула Дрљевић био “анонимни аутор” тога текста.

Како је др Радојевић констатовао да је тај “анонимни аутор” пренио ставове Секуле Дрљевића “које је он и раније истицао”, и “став Црногорске странке”, то је и суштина на коју покушава ударити г. Аџић остала неокрњена.

Дакле, констатујем да ме је г. Новак Аџић недостојно напао и лажно оптужио, те би морао, ако држи до свог достојанства, да замоли редакцију портала ИН4С да реченицу из тог текста коригује, па да она изгледа овако:

„И што је најгоре, несавјесно је и научно непоштено да из тог чланка непознатог аутора, г. Данило Радојевић маказама реже (ако га има у посједу) оно што му не одговара, а наводи оно што му одговара и то истргнуто из контекста, а то значи да др Радојевић наступа као кривотворитељ, односно, фалсификатор.“

Пошто је осврт др Радојевића грешком приписао мени, ред би био да г Аџић промијени и још једну реченицу свог претходног текста, која би гласила овако: “Будући да др Радојевић није историчар, онда је и логично што се заплео у паукову мрежу дневно политичке агитације и пропаганде великосрпске провинијенције.”

Да ли је крив Новаков ослабљени вид, или Данилов промијењен лик?

Иначе , потпуно сам изненађен чињеницом да г. Аџић није вјеровао својим очима да је др. Радојевић у својој књизи, поводом текста „Срби на окуп“, написао осврт “великосрпске провинијенције”, и апсолутно логично извео закључак да је аутор Секула Дрљевић.

Невјероватно је да Новак Аџић у том Радојевићевом осврту на текст „Срби на окуп“ није препознао стил дукљанског академика и свог пријатеља др Данила Радојевића.
Помисливши да сам ја факсификатор, г. Новак Аџић је “трзнуо нож” на мене, а погодио др Данила Радојевића, јер га није препознао у тој причи.

Све ме ово подсjетило на случај када је Србин (утврђено вјеродостојно- тврди став г. Аџића) Секула Дрљевић у адвокатској одбрани Радомира Вешовића, на суђењу 11. и 14. 02. 1921. године, рекао следеће:

“Како је могуће, да Иво Црнојевић трже нож на свога сина Максима, питам вас ја. Ко је крив? Да ли Ивов ослабљени вид, или Максимов промијењен лик?
Крив је Максимов промијењен лик. Па ко је од нас Иван, а ко је Максим, питаћете ме ви. Чини ми се обојица и Иван и Максим у један исти мах.”

Управо зато, у стилу Секуле Дрљевића, и ја могу поставити питање:

“Како је могуће, да Новак Аџић трже нож на свога пријатеља Данила, питам вас ја. Ко је крив? Да ли Новаков ослабљени вид, или Данилов промијењен лик?

Ипак, за разлику од Дрљевића, ја мислим и тврдим- да у овом случају није крив Данилов промијењен лик, већ ослабљени вид Новака Аџића.

Управо зато, овај текст и посвећујем дукљанском академику др Данилу Радојевићу, којег није препознао Новак, са молбом да овај текст, рачунајући на његове везе у Загребу, прослиједи хрватској Википедији и усташама из Хрватске православне цркве, да би они отклонили недостатке свога погледа на свијет, и кориговали свој ослабљени вид када је у питању Црна Гора.

*Овим текстом, објављеним 1. октобра, 2016.г.полемика са г. Новаком Аџићем је завршена, јер је он одустао од одговора. Укупно је било размијењено по 11 текстова у овој вишемјесечној размијени мишљења.

Objavio/la na 18:52. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

6 komentara za “Аџићева теза – “Секула Дрљевић је био Србин до 1937.”- руши историју спиновања!”

  1. danilo stojanovic

    “Тим констатацијама Аџић је потврдио да је Секула Дрљевић, “субјективно и објективно”, био у националном смислу Србин све до љета 1937. године. А то повлачи за собом и да су сви црногорски федералисти такође били Срби до 1937. године.” (V.Grubac)

    g. Grubac, Ne bih da ulazim u vasu logoreicnu i, po meni, stupidnu raspravu sa Novakom Adzicem o Sekuli Drljevicu. Medjutim, zelio bih da skrenem paznju nevinim i naivnim citaocima kojom logikom se sluzite u vasim raspravama. Vas argument da “ako je jedan (Sekula Drljevic) Srbin onda su i svi crnogorski federalisti takodje bili Srbi do 1937” je klasican primjer najcesce logicke greske “non-sequitur” (“ne slijedi”). Siguran sam da takvih gresaka ima na pregrst u vasim tekstovima, jer vasa strastvena mrznja prema svemu “crnogorskom:” vas cini slijepim na logicke greske? Toliko se upinjete da dokazete neke vase “istine” da cesto zaboravite na logicke zakone. I na pravu Istinu.

    P.S. Molim vas da mi ne odgovarate sa besmislicama o Sekuli Drljevicu. Kao sto rekoh, rasprava sa vama o toj temi me ne zanima. Vase shvatanje istorije jos i manje.

    • Господине Стојановићу,

      ево цитата г Аџића: “Дрљевићеви погледи на црногорско државно и национално питање излагани су, и првих мјесеци 1944. године, преко штампе НДХ, како земунског „Граничара“, тако и усташког листа „Спремност“, који је излазио у Загребу.”

      Господин Аџић је устврдио да је Дрљевић своје теорије о црногорском националном питању темељно заокружио 1944.г. у НДХ, и то у овој својој кљизи:
      С. Дрљевић, “Балкански сукоби 1905-1944“, издата у Загребу- 1944, репринт, Загреб, 1990

      Уједно, г. Аџић ради докторску дисертацију о којој је рекао и следеће:
      “Дјеловање др Секуле Дрљевића је значајно (али не и доминантно) заступљено у мојој докторској дисертацији „Црногорска странка 1925-1945“.

      Мноштво докумената које има је изнио у полемици коју смо имали, а сво дијела линкова његових текстова из те полемике.

      27 септембра, 2016-
      http://www.in4s.net/adzic-sekula-drljevic-je-od-politickog-ideoloskog-srbina-postao-nacionalno-samosvjesni-crnogorac/

      25 септембра, 2016-
      http://www.in4s.net/adzicev-odgovor-grubacu-opskurna-hajka-na-dr-sekulu-drljevica/

      20 септембра, 2016
      http://www.in4s.net/adzic-gubavcev-zaborav-crnogorskog-mucicista-1919-1941/

      4 септембра, 2016
      http://www.in4s.net/adzic-grubacu-trice-i-kucine-velikosrpskih-eksponenata-o-dr-sekuli-drljevicu/

      1 септембра, 2016
      http://www.in4s.net/adzic-grubacu-ideoloska-prica-o-drljevicu-je-u-prokrustovoj-postelji-nasilja-nad-istorijom/

      30 августа, 2016
      http://www.in4s.net/sekula-drljevic-nije-bio-ratni-zlocinac-ali-jeste-bio-kolaboracionista/

      24 августа, 2016
      http://www.in4s.net/211151-2/

      3 августа, 2016
      http://www.in4s.net/adzic-grubac-odgovor-istorija-javna-polemika/

      2 августа, 2016
      http://www.in4s.net/206886-2/

      • Господине Стојановићу, рекли сте:

        “Vas argument da “ako je jedan (Sekula Drljevic) Srbin onda su i svi crnogorski federalisti takodje bili Srbi do 1937” je klasican primjer najcesce logicke greske “non-sequitur” (“ne slijedi”). Siguran sam da takvih gresaka ima na pregrst u vasim tekstovima, jer vasa strastvena mrznja prema svemu “crnogorskom:” vas cini slijepim na logicke greske? Toliko se upinjete da dokazete neke vase “istine” da cesto zaboravite na logicke zakone. I na pravu Istinu.”

        Знате, мени се чини да сте побркали лончиће, као и увијек.

        Нити г. Аџић, нити било који историчар не може оспорити да су зеленаши, комити, чланови Црногорске странке федералиста, њихови симпатизери, у националном смислу били Срби, а себе сматрали политичким Црногорцима.

        То се не спори, јер је факт.

        Спор иде око Секуле Дрљевића, јер је он био политички најрадикалнији, за разлику од многих зеленаша он је био за оружани устанак, али и тада је Дрљевић био Србин.

        Спор између мене и г. Аџића је био- када је Аџић први пут проговорио о црногорској нацији, те када је престао бити Србин.

        Господин Аџић тврди да је Дрљевић престао бити Србин 1937.г. и то је објаснио у овом тексту:

        http://www.in4s.net/adzic-sekula-drljevic-je-od-politickog-ideoloskog-srbina-postao-nacionalno-samosvjesni-crnogorac/

        Моја позиција је да је Дрљевић о томе почео да размишља тек када се нашао у НДХ, и да се то десило нешто раније од објављивања његове књиге:

        С. Дрљевић, “Балкански сукоби 1905-1944“, издата у Загребу- 1944

        Дакле, оквир спора са Аџићем да је Секула Дрљевић престао бити Србин у националном смислу иде у временским оквирима од 1937. до 1944.

        Зато је нејасно, о чему Ви уопште причате. О каквој “мржњи према свему црногорском”?

        Мислим да би требали да мало смирите вампира у себи!

  2. Ево примјера муслиманске нације, етничке групе…

    Muslimani je naziv za etničku grupu, odnosno narod koji je 1971. u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji bio priznat kao jedan od šest konstitutivnih naroda (uz Slovence, Hrvate, Srbe, Crnogorce i Makedonce), odnosno jedan od tri konstitutivna naroda tadašnje Socijalističke republike Bosne i Hercegovine.

    Дакле, нико не спори да се муслиманска нација признала и почела постојати 1971. године.

    До тада, муслимани су се изјашњавали углавном као Срби или Хрвати. Од 1971. су већински прихватили нову самоидентификацију. Деведестих година прошлог вијека су већински прихватили другу самоидентификацију, да су Бошњаци. Нико не може оспорити људима да сами опредијеле форму идентигикације, а на осталима је да то констатују без спорења.

    Ви се, г. Стојановићу, понашате, као неко ко би за изношење факта да су се муслимани до 1971. године изјашњавали као Срби и Хрвати, оптужио презенте тога факта да “мрзе све муслиманско, бошњачко…”.

    Ја признајем све нације, не спорим по томе питању, сматрам да свако може да се дефинише као сматра да је то неопходно, а у утврђивању историјских факата не видим ништа лоше, ако су они аргументовани.

  3. danilo stojanovic

    “Ја признајем све нације, не спорим по томе питању, сматрам да свако може да се дефинише као сматра да је то неопходно, а у утврђивању историјских факата не видим ништа лоше, ако су они аргументовани.”

    Drago mi je sto to kazete, mada mi je tesko da to (po)vjerujem jer se svi vasi prijatrelji (posebno iz DF i SNP) upinju iz petnijeh zila da dokazu da Crnogorci ili ne postoje, ili su “Djidova kopilad”? To tvrdi i vasa sveta Srpska Pravoslavna Crkva i njen Mitropolit Amfilohije. Zato mi je tesko prihvatiti da iskreno mislite to sto pisete? Nema problema sa “utvrdjivanjem istorijskih fakata” (iako mi je cudno da mnogi istorijski fakti ne postoje u “srpskim istorijama” ili su izobliceni do neprepoznavanja) – vec je problem u njihovom tumacenju. Kako i zasto je Sekula Drljevic promijenio svoje “nacionalno” osjecanje manje je vazno od cinjenice da jeste promijenio misljenje, odnosno stav, o ovom pitanju. I poznati kardinal Newman je iz Anglikanske Crkve presao u Katolicku Crkvu – i postao veliki katoilik (i napisao o tome cuvenu knjigu). Svako moze – i ima pravo – da u “sredini svog zivota” – pa i do smrti, promijeni neke bitne stavove. Objasnjenje je jednostavno – uvidi/otkrije nesto sto mu je do tog momenta bilo nevidljivo, ili nejasno. Kao sto rece sv. Pavle: “Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda cemo licem k licu; sad poznajem nesto, a onda cu poznati kao sto sam poznat.” (Prva poslanica Korincanima 13.12).

    Zato i ne vidim potrebu da se o tome tako strastveno raspravlja. Time necete dokazati da Crnogorci ne postoje (ili da “nijesu postojali do 1937”). Zasto je to vama vazno ako kazete da svako ima pravo da se nacionalno opredijeli? (jos jedna “nelogicnost”?). Kao i da dokazete je Sekula Drljevic bio ratni zlocinac ranga Draze Mihajlovica ili Pavla Djurisica? Ili Pavelica. On to nije bio. Jer nije ni mogao biti – cak i da je zelio da to bude?. Jer, on nije imao “vlast nad zivotom ili smrti”. Mozete mu suditi zbog ideologije ali ne i zbog “zlocina”.

    • Господине Стојановићу,

      почетак вашег коментара почиње цитирањем мојe маленкости:
      “Ја признајем све нације, не спорим по томе питању, сматрам да свако може да се дефинише као сматра да је то неопходно, а у утврђивању историјских факата не видим ништа лоше, ако су они аргументовани.”

      Ваш коментар на то је био :”Drago mi je sto to kazete, mada mi je tesko da to (po)vjerujem jer se svi vasi prijatrelji (posebno iz DF i SNP) upinju iz petnijeh zila da dokazu da Crnogorci ili ne postoje, ili su “Djidova kopilad”.

      To tvrdi i vasa sveta Srpska Pravoslavna Crkva i njen Mitropolit Amfilohije. Zato mi je tesko prihvatiti da iskreno mislite to sto pisete?”

      Знате, ја сам рекао свој став да признајем све нације, јер је то лична ствар људи, непромјењива категорија слабо подложна сугестијама са стране, те као таква- факт који се констатује.

      Да ли се то Вама свиђа или не, да ли то сматрате искреним или не, уопште ме не занима.

      Давно је било јасно да сте фалсификатор у оцјени мишљења других људи, и увијек сте себи дозвољавали да негирате право другима да се осјећају како желе.

      И у горњој реченици, коју сте написали- а ја је цитирао, то сте доказали- јер спочитавате господи из ДФ да негирају Црногорце, а чињеница је да руководство ПЗП, који је дио ДФ, чини Црногорци, који су за државно суверену Црну Гору, и за улазак Црне Горе у НАТО.

      Да остали чиниоци коалиције ДФ негирају Црногорце, мислим да та коалиција не би трајала десетинку секунде.

      Зато бих Вас замолио да обуставите халуцинације у коментарима, и да такве непотребне пројекције објашњавате укућанима, ако су заинтересовани да тако нешто уопште слушају.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-