Павелић је био власник, патрон и нови политички отац Секуле Дрљевића

Читајући последњи текст г.Новака Аџића, под насловом “То што је Дрљевић сарађивао са усташама не значи да је ратни злочинац”, констатовао сам да се г.Аџић почео полако дисциплиновати, те клонити опсервација личне природе као облика бјежања од суштинске полемике.

Међутим, опет му је концепција текста остала иста- раштркана, јер покреће и преплиће мноштво разних тема без икаквог смисла и реда.

У таквој ситуацији, прокоментарисаћу пар тема, његових погрешних констатација, које сматрам интересантним за читаоце. На остале његове погрешне тезе ћу се осврнути када нађем више времена.

Дрљевић је сам, својом вољом, одлучио да буде ништавна слуга Павелића

У том тексту, Новак Аџић каже: “У посљедњим данима рата (1945) били су очигледни сарадња и савезништво др Секуле Дрљевића, Душана Кривокапића и мање групе Црногораца у НДХ са усташким режимом и усташком војском у расулу. Та сарадња ће бити активна, нарочито од половине 1944., (мада ће Дрљевић са усташким режимом сарађивати, углавном у пропагандо-публицистичком смислу још од почетка 1942. године, када је живио у Земуну, који је био под влашћу Њемаца и усташке НДХ)… Не пада ми на памет да дивинизирам (oбожавам, стављам у ред Богова, оп. а) др Дрљевића, али ни да се блатом на њега бацам.“

Заиста не знам да ли г. Новак Аџић, мимо знања јавности, обожава Секулу Дрљевића?!

Да ли га ставља у ред Богова држећи његову слику у спаваћој соби, дневном боравку, тоалету и кућици за канаринца, али је очигледно да г. Аџић уопште не зна када је почела сарадња несретног Секуле Дрљевића с усташким режимом.

Јер, није тачно да дотични инкриминисани лик тек од почетка 1942.г. сарађује са Павелићем. Тачно је да је само један дан по успостављању злогласне НДХ Секула Дрљевић дошао у Загреб из Земуна, гдје је већ живио, а то је било 11 априла 1941.г.

Управо због тог незнања, постоји крупна грешка и у једном ранијем тексту Новака Аџића (“Ко је био Секула Дрљевић”), гдје је написао ово: “Није спорно да је потоњи савезник др Секула Дрљевића током другог свјетског рата био поглавник усташке НДХ др Анте Павелић. Избор његовог посљедњег савезника је његова трагична грешка и заблуда и то се не може аболирати. Изгледа да је силом прилика др Секула Дрљевић прихватио сарадњу са Павелићем, нешто слично ономе како је у вријеме НДХ поступио и Дрљевићев стари савезник др Влатко Мачек, који је то учинио у стању нужде, мада постоје и одређене разлике у томе.”

Овај пасус тек показује да г. Аџић скоро ништа не зна о Секули Дрљевићу, и уопште не веже догађаје и збивања.

Наиме, током Другог свјетског рата, Павелић није био “последњи савезник Дрљевића”, већ први и једни савезник Дрљевића. Тај избор није био “трагична грешка и заблуда Дрљевића”, како каже Аџић, већ свјесна одлука одраслог политичара.

И није тачно да је “силом прилика др Секула Дрљевић прихватио сарадњу са Павелићем”, већ је првом приликом (возом, аутомобилом, коњском запрегом!?) која му се указала отрчао, полетио, појурио до Павелића да постане његова пудлица, ништавна слуга, а Павелић његов власник, патрон и нови политички отац.

Црногорски студенти из Загреба предлажу Дрљевића за фирера Црне Горе

Новак Аџић никада и нигдје није јавно изрекао неспорни факт да је Секула Дрљевић дошао у Загреб одмах по успоствљању НДХ, а да су му прије доласка усташе организовале подршку, и направиле озбиљну припрему да дође на власт марионетске државе Црне Горе.

О каквој пропагандној подршци је ријеч, говори следећи осврт др Растислава В. Петровића на тај дио историје:

“Истог дана када је створена Независна Држава Хрватска, црногорски студенти у Загребу, окупљени у Клубу академске омладине „Његош”, написали су „Проглас” који су сутрадан, 11. априла 1941. године, објавили у усташком листу “Хрватски народ” под насловом “Црногорци траже неовисну државу”.

У прогласу црногорских студената се каже: „Да би се олакшао положај Црногорског народа у овим судбоносним и хисторијским тренуцима и да би му се омогућило да до краја скине са свог врата ропски јарам који му је био наметнут 1918. године присилним припајањем Србији од стране властитих савезника, Привремени акциони одбор Црногораца у Загребу, главном граду слободне Хрватске Државе, апелира овим на савезничке пријатељске војске Њемачке и Италије да се при запосиједању црногорског државног територија понашају као да су у пријатељској земљи и да са заробљеним Црногорцима поступају као са припадницима пријатељског народа те да им што прије омогуће повратак у домовину.

Молимо пријатељске и савезничке радио станице да овом апелу даду што већи публицитет и да га у више наврата понове. Живјела слободна Држава Црна Гора! Живио вођа Црногорског народа др Секула Дрљевић! Живјела слободна Држава Хрватска! Живјели наши моћни савезници.”

Нема никакве сумње да је овај проглас “црногорских студената” у Загребу срочио Савић Марковић Штедимлија, у сагласности са Дрљевићем.

То значи да је Секула Дрљевић преко Загреба истакао кандидатуру за маленог фирера будуће фашистичке Црне Горе, прије него што су је Италијани чак и окупирали. Факт да је она објављена у усташком листу “Хрватски народ” свједочи да је то била и жеља Павелића, јер се без његове дозволе то није могло објелоданити.

А све то говори да је Павелић умислио да са мјеста поглавника НДХ може постављати себи лојалне пацове који ће управљати марионетским државама у сусједству.

Секула Дрљевић трчи у Загреб, дан послије успостављања НДХ

Фрапантна је брзина реакције усташког врха. У исти дан када је створена НДХ (10. aприла 1941.г.) усташе су преко “црногорских студената” инаугурисале Секулу Дрљевића за вођу будуће НДЦГ, а то је чак седам дана прије капитулације Краљевине Југославије.

Такозвани црногорски студенти, са Штедимлијом иза завјесе, у свом “Прогласу” кличу “својим моћним савезницима” (Трећем рајху и Мусолинијевој Италији), молећи их да њихови нацистички и фашистички медији, преко својих радио станица, што више понављају њихов став и дају му публицитет.

Управо 11. априла, на дан када је објављен Проглас црногорских студената, дан послије успостављања НДХ, Дрљевић је из Земуна, гдје је живио, дошао у Загреб да “завршава започети посао”.

Публицитет му је дао усташки лист “Хрватски народ” који је 13. априла 1941. године објавио следећу вијест: “Јучер је у Загребу допутовао вођа црногорског ослободилачког народног покрета г. Секула Дрљевић, бивши министар и народни посланик…

Сада је дошао моменат када ће се моћи остварити тежње и права Црногораца који на челу са својим вођом др. Дрљевићем траже неовисну Државу Црну Гору. У Загребу се већ приступило формирању Привременог одбора за ослобођење Црне Горе, на челу којег ће стајати др Дрљевић са својим најближим сурадницима.”

Можете ли замислити да се у усташком Загребу, у којем су приликом уласка њемачких трупа ружама засути њемачки војници- да су на руже нацисти мирисали до пада Берлина, формира “Одбор за ослобођење Црнe Горе”?!

Oслобођење, од кога?! Црногорски студенти су у свом Прогласу објаснили да ће то “ослобођење” да ураде “савезничке и пријатељске војске” Мусолинија и Трећег рајха, “запосиједањeм црногорског државног територија”.

Можете ли замислити те смијурије, “ослобађање”- не окупацијом, далеко било, већ запосједањем?!

Тај одбор је “ослободио Црну Гору” тако што се Секула Дрљевић обрео на Петровданској скупштини, 12.јула 1942.г. на Цетињу, све уз помпу 120 италијанских музичара и домаћих учесника тога фашистичког карневала који су “истакли на Двору краља Николе црногорску државну заставу, а њој су »чиниле почаст« са десне и лијеве стране двије италијанске заставе”, како ту параду застава описује »Глас Црногорца« (бр. 9 од 13. јула 1941. године).

Дрљевић: Бесмртна дијела Дучеа, генијалног твoрца фашизма?!

У свом штиву о Секули Забрљовићу (“Ко је био Секула Дрљевић”), Новак Аџић се осврће на идеологију дотичног лика и закључује следеће:

“Али, Др Секула Дрљевић није био фашиста и нациста, по идеолошким увјерењима, већ црногорски суверениста и националиста одбрамбеног типа… Оцјене, супротне томе, представљају неодрживе идеолошко-политичке квалификације, које немају додира са научним приступом и методологијом проучавања историјских чињеница, догађаја и актера.”

Вријеме је да мало проанализирамо тај “научни приступ и методогију проучавања” Новака Аџића, којом се он размеће по порталима. Дакле, видјели смо да је усташки Загреб пројектовао Секулу Дрљевића за будућег фирерчића Црне Горе. Само то је довољно да се он сврста у нацисте, и то најгорег типа.

Остаје да видимо, какав је став и мишљење Дрљевић имао према носиоцима идеологије нацизма и фашизма- Хитлеру и Мусолинију, да би нам ствари биле потпуно јасне! Не треба даље ићи од говора којег је одржао на Петровданској скупштини, тако да ћу издвојити онај дио говора гдје се Дрљевић осврће на вође европског фашизма.

У том говору, Секула Дрљевић каже:

“Црногорски Саборе! Радо испољавам часну дужност, да позовем Сабор, да свој рад почне захвалношћу онима, који омогућише сазивање овога Сабора и успоставу независне Црногорске Државе…

Црногорски народ је поносан што је успостава слободне Црне Горе спојена са бесмртним дјелима Дучеа, генијалног ствараоца Фашистичке Империје и са дјелима славне и побједоносне италијанске војске…

Дуче и његов вјерни сарадник, његова Екселенција гроф Ћано, специјално су нас обавезали, што су за Високога Комесара у Црној Гори изабрали Његову екселенцију конта Мацолинија. Ми хоћемо да вјерујемо, да је његова и његових уважених сарадника доказана љубав према Црној Гори вјерни израз љубави италијанског народа према црногорскоме народу…

Прошли свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометeност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија.

Касније, узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф Хитлер идентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са погледима Бенита Мусолинија. Оба Велика Европљанина нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе. Нијесу их схватили они, на чију су адресу њихове опомене биле упућене. И тако је дошло до данашњег рата.

Творевине Версајског Диктата срушиле су једна за другом побједоносне армије Сила Осовине. Нестало је и Југославије, и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у и њихове непобједиве армије.”

Величанствено дјело задовољштине

У том надахнутом говору Дрљевић је споменуо и трагедију породице Звицер, вјеровaтно са намјером да гане све италијанске фашисте, и изазове огорченост Адолфа Хитлера на патње устаника против окупације, и њихових породица ?!

Ипак, основа је да је у свом говору Секула Дрљевић трањао о “бесмртним дјелима Дучеа”, називајући га “генијалним ствараоцем Фашистичке Империје”, и “генијалном творцем и вођом фашизма”.

Када говори истовремено и Хитлеру и Мусолинију, он их назива “Великим Европљанима”, који “нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе”, па на крају финишира истицањем да тај феноменални “нови европски систем” изграђују “два европска генија савремника!”

А тек констатација Дрљевића, да је окупирана Црна Гора као “независна држава укопчана у непобједиве армије” Хитлера и Мусолинија!? Први пут чујем да се независна држава може “укопчати” у двије непобједиве армије страних држава! Збиља, а како се може “ископчати” из тих армија независна држава, господине Аџићу, ви то вјероватно знате?

Секула Дрљевић је овим говором и хвалоспијевима, опет одскочивши са кости пострадале породице Звицер као са трамплина, изравно полетио у “јужни сектор” Хитлера и Мусолинија, и то без вазелина.

А споменути Петровдански сабор се, у свјетлу догађаја, експонирао као несумњиви бал вампира, који је Дракулама у Риму и Берлину упутио своје поздраве и телеграме среће.

Наиме, Дучеу су са Петровданског сабора упућени изрази захвалности, како кажу: ”за ово величанствено дјело задовољштине”, а упутили су и специјални телеграм “Вођи Трећег Рајха, г. Адолфу Хитлеру”, који гласи: “Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије, данас успостављена као Суверена и слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фирер, у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу.”
Вербални деликт или морална гњида
На крају с намеће питање- ако је, по Дрљевићу, Хитлер- “европски геније” и “Велики Европљанин”, Мусолини- исто то, и додатно: “генијални творац и вођа фашизма” и “генијални ствараоц фашистичке Империје”, по којем то “научном приступу и методологијом проучавања историјских чињеница, догађаја и актера” Новак Аџић тврди да Секула Дрљевић није био нациста и фашиста?

Можда Аџић мисли да је Дрљевић кликтао и писао хвалоспјеве генијалности стварања фашизма, истовремено сматрајући да је фашизам нешто лоше? Да ли Аџић сматра да је Дрљевић Хитлера и Мусолинија сматрао генијима, великим Европљанима, а истовремено презирао њихову идеологију?

Интересантна је позиција Аџића да се максимум за шта Дрљевић може бити осуђиван налази на нивоу вербалног деликта. И то почињу озбиљне разлике у ставу о Дрљевићу. Јер, величање Хитлера и Мусолинија, фашизма и нацизма, г. Аџић назива вербалним деликтом, а јавност оцјењује да је Дрљевић био морална гњида.

Очигледно је да је Секула Дрљевић био фашиста и нациста, сињи кукавац и Павелићева канаваца. Његов развојни политички пут, екстремизам који је демонстрирао од шовинистичких пјесмица до скакања по костима жртава зарад политичког профите, га је закономјерно водио у провалију. Из те провалије покушава га извади Новак Аџић, али то је немогућа мисија.

Objavio/la na 17:46. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-