I štucanje može da najavi šlog

stucanjeNa moždani udar kod žena mogu da upozore i neki nespecifični simptomi, kao što je, na primer, štucavica. U običnim situacijama, ona predstavlja bezopasnu i kratkotrajnu smetnju. Međutim, šlog utiče na centar za disanje u mozgu, što može da izazove iznenadnu i dugotrajnu štucavicu.

Moždani udar svake godine u svetu doživi približno 15 miliona ljudi i on je, globalno, treći vodeći uzrok umiranja žena. Međutim, u našoj zemlji, gde se godišnje beleži od 300 do 350 novoobolelih na 100.000 stanovnika, moždani udar je vodeći uzrok smrti kod žena i drugi uzrok smrtnosti kod muškaraca!

Jedan od razloga za to je i činjenica da mnoge nisu svesne da postoje znaci upozorenja koji se javljaju samo kod pripadnica lepšeg pola.

Istraživanja rađena u zdravstvenom centru “Veksner”, na državnom univerzitetu u Ohaju, pokazala su da je od 1.000 anketiranih, tek svaka 10. žena znala da je štucavica koja se javi udruženo sa neobičnim bolom u grudima rani znak upozorenja na moždani udar kod žena.

Slična situacija je i sa poznavanjem faktora rizika u odnosu na polove. Istraživanja su pokazala da pored zajedničkih faktora rizika za nastanak moždanog udara, koji su identični i kod muškaraca i kod žena, kao što su pušenje, fizička neaktivnost, stres, povišena koncentracija holesterola u krvi, dijabetes, hipertenzija i porodična istorija moždanog udara, postoje i neki koji su specifični samo za ženski pol. Međutim, samo je 11 odsto ispitanih žena znalo da trudnoća, lupus, migrene, pilule za kontracepciju i hormonska terapija povećavaju rizik od moždanog udara.

– Moramo da podignemo svest žena da u ovoj populaciji postoje specifični faktori rizika za nastanak moždanog udara – objašnjava dr Diana Grin Čandos, neurolog. – Stanja kao što su trudnoća, hormonska nadoknada ili trivijalan znak poput štucavice mogu da imaju značajno mesto u nastanku šloga kod žena, i one toga moraju da budu svesne.

Jedna od 150 žena sa vrednostima krvnog pritiska 140/90 mmHg u poslednjem trimestru trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog!

Takođe i jedna od 110 žena koje su se porodile pre 36. nedelje trudnoće će u narednih šest godina doživeti šlog. Rani porođaj, u periodu od 15. do 18. godine, povećava rizik za pojavu šloga u trećoj deceniji života.

Drugi specifični simptomi šloga kod žena su i:

– iznenadne mučnine i povraćanja

– nesvestica koja nije povezana sa vrtoglavicom,

– glavobolje,

– ekstremna iscrpljenost,

– iznenadni napad pospanosti,

– snažan nagon da legnu i malo odspavaju.

Ovo je poslednje što treba da uradite kod moždanog udara, upozoravaju stručnjaci, jer mozak mora da ostane aktivan da bi moglo na vreme i efikasno da mu se pomogne.

– Glavobolje ili štucavica udružena sa umerenim bolom u grudima, mogu da budu prvi znaci šloga, ali upravo zbog toga se često uzrok problema prvo traži na potpuno pogrešnoj strani, a najčešće se tada prvenstveno sumnja na neko kardiološko oboljenje ili loše varenje – rekla je dr Grin Čandos. – Trudnoća takođe povećava rizik od udara, naročito u poslednjim mesecima ili odmah po rođenju deteta.

Istraživanje je pokazalo da se kod žena nespecifični simptomi javljaju 62 odsto češće nego kod muškaraca. Recimo, bol nije tipičan znak moždanog udara, ali ako u ruci, nozi, jednoj strani lica ili u grudima osetite iznenadan i snažan bol, to je svakako razlog za zabrinutost.

Takođe i iznenadna, izuzetno jaka glavobolja koju mnogi opisuju kao jednu od najgorih koju su ikada imali, učestali je simptom moždanog udara. Ovakav bol najčešće se javlja kod žena, ali i kod mlađih osoba koje su u prošlosti bolovale od migrena.

Nedavna studija pokazala je da žene koje imaju moždani udar češće od muškaraca osećaju opštu slabost, umor, dezorijentisanost i psihičke promene. Takođe, utvrđeno je i da žene češće kao simptom šloga imaju osećaj ubrzanog rada srca, kao da “lupa” ili preskače.

Osim pomenutih nespecifičnih simptoma, stručnjaci podsećaju da žene mogu da posumnjaju na moždani udar i ako se javi neki od “klasičnih” simptoma, kao što su:

– iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge – posebno na jednoj strani tela,

– poteškoće u govoru ili zbunjenost,

– konfuzija,

– problemi sa vidom ili zamagljen vid (dvostruka, zamagljena slika ili potpuni gubitak vida na jednom oku),

– slabost u ekstremitetima,

– iznenadni problem sa hodanjem,

– vrtoglavica,

– gubitak ravnoteže ili koordinacije.

Novosti.rs

Objavio/la na 10:30. Objavljeno u Svaštara. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-