Globalni udar: Svet u kibernetičkom ratu

U junu 2009. godine visokopostavljeni američki vojnik dao je izjavu koja je ostala skoro neprimećena, a koja upućuje pogled na novu stratešku koncepciju jedine vojne supersile sveta – koncepciju globalnog udara. Po njegovim rečima, najniža granica potencijala globalnog udara „podrazumeva mogućnost da se dosegne svaka tačka Zemlje u roku od jednog sata", a gornja granica se meri veličinom od „otprilike 300 milisekundi". To je kibernetika, pojasnio je.

MILISEKUNDE

Sve ovo je potpredsednik Združenog komiteta načelnika štabova vojske SAD, general pomorske pešadije Džejms Kartrajt izneo u toku izrade pregleda vojno-strateškog potencijala, koji se pravi jednom u četiri godine, o tome kako treba da izgleda zadržavanje u XXI veku. Govoreći o širenju balističkih raketa, Kartrajt je istakao da novi napad, najverovatnije nuklearni, „može zauzeti tek nekoliko minuta, a to znači da su nam neophodna sredstva zadržavanja koja će omogućiti da se spreči sličan konflikt", i dodao da se „ne možemo ograničavati samo na nuklearne snage". Po njegovom mišljenju, problem je delimično skopčan s time što su vojne baze SAD instalirane „tamo gde mi nikada nismo ratovali ni sa Indijcima, ni sa Japancima, niti sa Nemcima". On smatra da u naše vreme ovakav raspored baza ne odgovara potrebama zadržavanja i reagovanja na nove opasnosti.

Reakcija Sjedinjenih Država na nove opasnosti po bezbednost zasad se svodi na prebacivanje svojih, kao i do sada omanjih kontingenata i premeštanje vojnih baza iz Evrope na istok i jug, bliže problemskim tačkama na Bliskom istoku i Afričkom rogu. Godine 2004. SAD su odlučile da zatvore skoro polovinu od svojih 589 vojnih baza u Evropi. U ovom trenutku Amerika je više zainteresovana ne za klasične vojne baze, već za „punktove zajedničke bezbednosti", koji bi trebalo da budu razmešteni u prvom redu u zemljama oko Crnog mora, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj.

TAJNE OPERACIJE

Crnomorski region u planovima SAD (pa prema tome i NATO) sada igra posebnu ulogu i oni nameravaju da taj region koriste za suprotstavljanje – pored ostalog i metodama kibnernetičkog rata i s njim u vezi tajnih operacija i prikupljanja obaveštajnih informacija – postojećoj ili potencijalnoj nuklearnoj ili raketnoj opasnosti od strane zemalja Bliskog istoka. To takođe može uticati i na to kako će u budućnosti SAD formulisati svoje interese sarađujući sa zemljama regiona – Rusijom, Ukrajinom, Gruzijom (Abhazijom), Rumunijom, Bugarskom i Turskom.

Danas Kina, Rusija, SAD i neke zemlje iz Evrope redovno priređuju „kibernetičke napade" jedni na druge, proveravajući čvrstinu infrastrukture bezbednosti. Međutim, što se vremenom bude unapređivala tehnologija, to će se brže širiti „mirni atom", pa će tako zemlje kao što su Kina i Rusija prestati da budu glavni rivali SAD i Evrope u kibernetičkom ratu. Oni će postati značajni partneri, a možda čak postanu i aktivni saveznici.

NOVA DOKTRINA

Danas je reč samo o 10-godišnjoj perspektivi, a kasnije to treba da se pretoči u dugoročnu tendenciju. U odnosima sa Rusijom jedan značajan presedan već je zabeležen. Kako je primetio visokopostavljeni saradnik odbrambenog resora, na spoju vekova Rusija i SAD su odlično sarađivali u okvirima Centra za stratešku stabilnost i probleme 2000. u Kolorado Springsu. Kasnije su preduzimani pokušaji da se zajedno sa Rusijom stvori globalni sistem za upozoravanje o lansiranju balističkih raketa, ali su oni bili unekoliko ograničeni po dimenzijama i trajali su kratko. Izveštaj koji je u maju ove godine obelodanila administracija Baraka Obame o kibernetičkoj bezbednosti poziva SAD da „razrade strategiju koja formira međunarodnu klimu" u sferi kibernetičke bezbednosti. To znači da nam predstoji sklapanje novih saveza sa tehnološki razvijenim zemljama (uključujući Rusiju i Kinu), radi suprotstavljanja budućim opasnostima od strane nedržavnih subjekata i neposlušnih zemalja. Treba očekivati da će se ta perspektiva do određenog stepena odraziti i u novoj doktrini bezbednosti NATO, koja treba da bude obelodanjena ove godine.  

Novi Standard

Objavio/la na 16:20. Objavljeno u Drugi pišu. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2019 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-