Vozеći bicikl, sjetih se M. Žuborskog

\”Zastade svako zabavi sklon/od smeha se horskog trese svet/Na smešan način plače klovn/a suze mu dodaje asistent\”

Piše: Duško Vuković

Zvoni mi mobitel dok se biciklom spuštam blagom strminom negdje u Zagarču i razmišljam da li na raskrisnici koja se primiče treba da skrenem lijevo ili desno.

Javlja se prijatelj i pita šta radim.

"Gleda luda put što se krivuda
I razmišlja češkajući muda".

Odgovor su bili stihovi Miljenka Žuborskog. Neki od rijetkih koji su pretekli u mom pamćenju.

Prijatelj se smije, ali čini mi se da ne zna čijim sam stihovima častio njegovu radoznalost.

Pitam prijatelja zna li ko je Miljenko Žuborski.

Kaže da ne zna.

Prvo sam pomislio da se šali. Kako ne zna? Čovjek piše, živio u Beogradu…

Nije se šalio.

Rekao sam da je zaradio kod mene veliki minus. Nešto docnije se taj minus počeo smanjivati. Moj prijatelj pripada mlađim naraštajima. Što bi on morao znati ko je Žuborski. I ja sam, eto, bio zaboravio na njega. U sjećanju ga je pronašlo jedno raskršće i pitanje postavljeno pred tim raskršćem.

Ko je Žuborski?

„Ljuba Moljac nas je zasmejavao tekstovima koje je napisao vecinom Miljenko Zuborski. Poznat po tome sto je pisao za "JEZ", a i bio profesor psihologije u hemiskoj skoli, a meni razredni staresina. Divan covek!"

Ovo sam našao na sajtu leksikon Yu mitologije.

Jednu od pjesama onoga koga su predstavljali kao "beogradski vagabund, pesnik, putujući filozof, profesor, svirač" otkrio sam negdje zaturenu u sajber prostoru.   

Kravlja Elegija

Klovn i njegov asistent
šetali su gradom
Iz prolećnih razloga
posmatrali žene kradom

Kad prodjoše četiri ulice krive
i četiri ulice prave
na kamionu boje prljavo-sive
videše četiri krave

"Nek nadju pokoj, govedje duše",
klovnov pomoćnik tiho reče,
"O dobre oči i tople guše,
Zaklaće vas kad padne veče"

Zastade svako zabavi sklon
od smeha se horskog trese svet
Na smešan način plače klovn
a suze mu dodaje asistent.

Ako se još neko sjeća Miljenka Žuborskog, neka se javi.

Objavio/la na 22:31. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry

34 komentara za “Vozеći bicikl, sjetih se M. Žuborskog”

  1. Nikada nijesam cuo za Miljenka Zuborskog! Postovani Dusko Vukovicu, zelim da vas upozorim da kad vozite biciklo, nemojte mnogo razmisljati. Bojimo se da nam se ne sturipate nedje u te kunete. Ako zelite da malo vise razmisljate, zakljucajte se u sobu, iskljucite telefone, lezite u krevetu, stavite pod glavu malo tvrdji kusin i razmisljajte neko vrijeme. Kad se malo vise umorite razmisljajuci, dobro bi bilo za vase zdravlje “da pustite brigu na veselje”. Laku noc!

  2. Dobar savjet, zlata vrijedi. Hvala lijepa.

  3. Duško, ništa ne brini, Crnjo uvek crno misli! Samo napred i biciklom i mislima….

  4. Istina, ime mi je Crnjo, ali ja nikada ‘crno ne mislim’ nikome, pa ni nsemu Dusku. Posto sam redovan citalac i ‘komentator’ na PCNEN-u, ja sve vas koji uredjujete ove blogove ili komentarisete, smatram nasima, bezobzira sto vas licno ne poznajem, i sto se razlikujemo u misljenima. Odmah sam napomenuo, da nijesam nikad cuo za Miljenka Zuborskog, zato o njemu ne mogu komentarisati, ali imam pravo da komentarisem na ono sto napisa gospodin Dusko Vukovic.

    Ja shvatih ovo njegovo pisanje na blogu ovako:
    “Dusko vozi biciklo putevima puno krivuda, njemu zvoni mobitel, i on vozi dalje ceskajuci muda”! To me zacudilo od njegovog ponasanja! Da zivi u mome mjestu, nas Dusko bi bio lisen slobode za izvjesno vrijeme. Prvo, vozio je biciklo i upotrebljavao mobitel. Nije stao nedje pokraj puta, nego je nastavio dalje ceskajuci muda. Dalje, on ne shvata da najvise stradaju u zivotu oni koji mnogo razmisljaju. Mene je jedan ‘old wise man’ davno upozorio da kad me neko pita: Crnjo, sta ti mislis o ovome ili onome, da im kazem da ja sada ne razmisljam o tome. Najbolje u zivotu prolaze oni koji mnogo ne razmisljaju kao ja. Eto, zbog toga sto ja ne razmisljam kao vi, ja napisah ovo ovako, pa kome krivo, kome pravo.

  5. Gospodine Vukoviću

    Hvala na povodu za lijepo sjećanje na Miljenka Žuborskog.
    Miljenko Žuborski je njegovao specifičnu pjesničku perpektivu iliti pogled. Stvari, bića, situacije zahvaljujući njegovim stihovima dobijale bi posve novi kvalitet i neočekivani izraz.
    Očigledno smo Vi i ja imali zadovoljstvo da se u svoje vrijeme susretnemo sa njegovim laganim stihovima i pamtljivim rimama. Nije ni čudo što nas prate do dan danas na isti način kao što nekoga drugoga prate poslovice, vicevi, zagonetke, estradna poezija …
    Dodajem Vašem sjećanju par stihova Miljenka Žuborskog o životinjama, koridi , ljubavi, nekrofiliji ..

    Pred izlogom mesarnice
    Jedno prase život shvata
    Gleda redom kobasice
    Pa im kaže: „Mama, tata …“
    —————-

    Rekla Buva Vaški
    U donjemu vešu
    „Mi od sreće igramo
    A ljudi se češu..“

    ————
    Toreador mirno spava
    Ne muče ga sni ubice
    Što od mladih srećnih krava
    Pravi krave udovice

    Ljubav mi je tugovanju vična
    Pocepaću dokumenta lična

    Nasmešena ležiš
    Bez donjega veša
    Grobari se tuku
    Oko tvoga leša

    Prije pet-šest godina u „Književnim Novinama“ je povodom dana žena 8. marta objavljeno na stotine distiha o ljubavi među raznim životinjama- pitomim i divljim, sisarima, vodozemcima, pticama ..
    Većinu tih stihova je napisala ruka Miljenka Žuborskog . Mnogi, pa čak i oni ljuti blogeri zasigurno su čuli te stihove ali ne znaju da potiču od Žuborskog.

    Slon slonicu
    U stidnu zonicu

    U ljubavi sa kobilom
    Konj se često služi silom

    Spužvu spužva
    Na obali gužva

    Kucov kučki
    Zabi mučki

    Zec skoči na zečicu
    Da joj pravi dečicu
    ……

    Ima još toga

    Pozdrav

    A. S.

  6. Hvala A.S. Taman me bila počela gristi sumnja da Miljenko Žuborski postoji samo u mojoj uobrazilji 🙂

    Evo još jedne od istog pjesnika:

    SUNCE

    Sunce sija a nas strah od kiše,
    pa ne znamo šta nas plaši više.
    Kada pljušti i kisnemo jako,
    zamišljamo da je sunce jarko.

  7. Miljenko Žuborski se može IŠČITAVATI (omiljeni izraz cg-umjetnika) i na drugi način. Evo njegovih stihova koji bi u nas mogli biti aktuelni i u političkom i u etičkom i u istorijskom kontekstu ….

    MI IMAMO NAŠKE
    VI IMATE VAŠKE

    Budućnosti ko se plaši
    Nek zapati stidne vaši
    Umiljati gotovani
    Uvek su na vašoj strani

    Vaške prelaze na stvar
    Odmah kad nađu sebi par
    Ni jedna od onih koje znam
    Ne zna šta je to sram

    Vašljiva ljubav vlada svud
    Vaške se ne kote uzalud

    Možda bi gospodine Vukoviću uz Miljenka Žuborskog mogli osvežiti sjećanje i na Ogdena Neša. Te poezije se dodiruju.

    S poštovanjem

    A. S.

  8. Gospodine Vukoviću šteta bi bila da se na Vašem blogu ne sačuva i ovaj epitaf Miljenka Žuborskog.

    Malkice sam mrtav
    Ali to ne smeta
    Smrt je samo mana
    U očima sveta

    Vjerujem da će ovaj jedinstven, smirujući pozdrav vrcavog pjesničkog duha
    Blogeri upamtiti. Da će ih odobrovoljiti i razviti im simpatije za Miljenka Žuborskog koje zasad dijele dvije uobrazilje.

    A. S.

  9. Šteta da se zaborave takva dostignuća kao “…krmačino dete malo u čorbu je utrčalo…”.Ne sumnjam da će ,kad se sljedeći put bude spuštao biciklom niz Ljubović,g-din Vuković biti inspirisan Borom Čorbom ili,što bi još i simpatično bilo,Žikom Obretkovićem.
    uozbiljite se,ako je moguće.

  10. “Možda bi gospodine Vukoviću uz Miljenka Žuborskog mogli osvežiti sjećanje i na Ogdena Neša. Te poezije se dodiruju.”

    ****

    ‘Ajdemo sada, gospodine A.S., na čašicu kod gospodina Neša.

    Vrana i Orao

    Jednog je dana srela vrana
    Orla na nekoj santi leda,
    Šacnula ga je sa svih strana,
    Pa reče prva, preko reda:

    Znaš, ti si or’o, ja sam vrana,
    Smatra se, skoro, da si car,
    Ko Standard-ojl sav si bez mana –
    Što ne pređemo onda na stvar?

    Ja sam ti vrana bez gavrana,
    Zašto da uzalud gubimo vreme,
    Samo ćurana veže zabrana,
    Nema dileme za boeme!

    I kao ženska i kao ženka
    Mnogim se čarima mogu da dičim,
    Nisam ti neka meka femka,
    Garantujem ti – neću da cičim.

    Ako te usrećim malim muškarcem –
    Polovnim orlom, tim bolje za nas;
    Jednom sam rodila dete s komarcem,
    Smejem se zato i dan danas!

    Skinuvši krunu, orao reče
    Pošto je izgubio svaku nadu:
    Od tebe nema gadure veće,
    Ali si jedina ptica u gradu.

  11. “Šteta da se zaborave takva dostignuća kao “…krmačino dete malo u čorbu je utrčalo…”.Ne sumnjam da će ,kad se sljedeći put bude spuštao biciklom niz Ljubović,g-din Vuković biti inspirisan Borom Čorbom ili,što bi još i simpatično bilo,Žikom Obretkovićem.
    uozbiljite se,ako je moguće.”

    ****

    Gospodine Danilovgrad,

    Ljubović mi je blizu, ali je malen za moje biciklističke ambicije, a Bora Čorba zna biti zanimljiv, što jes-jes. Simptomatično?! Zbog čega?

    Žiku Obretkovića sam poznavao. Ne bih ga predložio za Nobela, ali Beograd moje studentske mladosti bio bi mnogo manje zanimljiv bez njega.

    Ako se ikako može, ne bih još da budem mrtav – ozbiljan.

  12. Autore,

    Bolje da si se prvo opismenio, prije nego sto si naucio da vozis biciklo. Vidis kako ne valja neke stvari preskakati. :))

  13. Crnjo, tebe kao da je ovaj Dusko (na)pravio?!

    Znate podjednako – nista! :))

  14. Gospodine VK,

    šta biste radili da sam pismen, kad Vas ovoliko ja nepismeni intrigiram? Ako mi dozvoljavate da primijetim, kratka forma Vam leži.

  15. VK, ne pravi se lud! Nema potrebe. Budite realni, bar dok sanjate.

  16. Mozemo li da se vratio na Ogdena Nesa, cija me je Smesna Smesa u fenomenalnom prevodu Jugoslava Vlahovica (ako se dobro sjecam) odusevljavala nekih sezdestih ili sedamdesetih godina. Cak mi je taj Vlahovicev prevod, mnogo bolje zvucao od originala na Engleskom, koji sam kasnije citala.
    Dusko, radujem se da vozite biciklo po Zagaracu, sjecajuci se Zuborskog. Postujem vas

  17. Draga daleka prijateljice,

    evo one o Lami koji cak na Tibet zivi.

    Puno pozdrava. DuskoV

    USTAJEM SAD I IDEM

    Cak u Tibet
    Zivi lama,
    Nema tata,
    Nema mama.

    Nema zena,
    Nema deca,
    Jok mu treba
    Streptomeca.

    Nema sapun,
    Nema plakar,
    Ne zna najlon,
    Ne zna bakar.

    Nema slager,
    Nema rok,
    Ne zna Presli,
    Bitls jok.

    Nema desni,
    Nema zubi,
    Ne zna pasta
    Pa u tubi.

    Voli sece
    Kad se brije,
    Bas ga kosa
    Briga nije.

    Ne zna sljoka
    Kao neko,
    Nema bonton,
    Pije mleko.

    Ne zna sta je
    Klozmetika,
    Nema kola
    Da se slika.

    Nema stampa
    I te stvari,
    Nepotrosac
    To je stari.

    Taj sebicnjak
    Samo drema,
    Nema pojam
    Ni sta nema.

    Zato, zarez,
    Kazem svim,
    Idem nadjem
    Druzim s njim.

  18. Uvažena damo

    Odlično ste primijetili kvalitet prevoda. Uz jednu malu ispravku. Koliko se ja sjećam Ogdena Neša na srpski jezik je preveo Dragoslav Andrić. Sjajan prevodilac, šahovski majstor, hroničar rokenrola, tvorac prvog rečnika žargona, aforističar, pjesnik, dramaturg, leksikograf, antologičar, sakupljač grafita …. DRAGOSLAV ANDRIČ je bio sjajan, neponovljiv čovjek. Važoj pažnji preporučio bih njegovu antologiju klasične kinenske poezije SVET U KAPI ROSE, klasične japanske poezije NE PALI JOŠ SVETILJKU; antolologiju pjesništva američkih crnaca OTISAK SRCA U PRAŠINI ……

    S poštovanjem A. S.

  19. Evo sta ja procitah od nasega Sava Martinovica:

    Nenaviknut na udobnost
    osjecam se gotovo prijatno.

    Pisi kako hoces,
    ali ne citaj kako nam se pise.

    Sin je bolji od oca.
    Otac krao, a sin pozajmljuje.

    Da nasi preci nijesu bili ludi vidi se po tome,
    sto nista od njih nijesmo naslijedili.

    Popijte vi nesto na moj racun!
    Rece davljenik spasiocu.

    Boricu se za svoje ideale
    do poslednjeg principa.

    Ne gubite glavu!
    Postenih nalazaca je sve manje.

    Nasa stvarnost je plod necije pokvarene maste.

    I na kraju: “Everything is changing. People are taking their Comedians seriously and their Politicians as jokes.” ( Will Rogers)

  20. Čini se da je i PCNEN preskroman za Vaše ambicije,pa ste,valjda zbog toga,odlučili da kandidujete ovako ozbiljnu temu,ponukani serioznošću citiranih stihova,u odsudnom momentu prije životno važne odluke-kuda biciklom sa raskršća.Šta li je,tek,Ljubović spram tolike ambicije…
    Moja sugestija je bila korektna,konstruktivna čak,da umjesto cinizma,pokušate da parkirate bicikl i konačno kandidujete ozbiljnu temu.

  21. P.S.Pomenut je termin simpatično,a ne simptomatično.Nebitno.

  22. Gospodine Danilovgrad,

    izvinjavam se zbog toga što sam Vaše ‘simpatično’ pretvorio u moje ‘simptomatično’. I, da se razumijemo, ja ovdje ne kandidujem, već pišem o onome što me, zbog nečega, zanima i o čemu sa nekim mogu da razgovaram.

    Ako vi želite da ‘kandudjete’ nešto ozbiljno, javite se da Vam otvore nalog za blogovanje.

  23. Naravno da se sjecamo Miljenka Zuborskog, radio je i na Radio Beogradu, nesto kao muzicki urednik ili tako nesto, u Skadarliji se cesto sa njime moze porazgovarati, ukoliko neko ima srece i to na #neuobicajene” teme. Kuci imam i jedan njegov CD na kojem su neke njegove pjesme i sl. Ma covjek bas… iskra!

  24. Hvala na ponudi,vidim da je od srca.Nažalost,ili na sreću,moje ambicije su skromne,pa bi PCNEN bio prevelik zalogaj.A i ne vozim bicikl.

  25. Pa, stvar i jeste u tome da svi ne moramo voziti bicikl.

  26. Hvala Dusko za onu o lami…sinoc su mi se ti stihovi vrtjeli pa glavi i jutros ih pronadjoh na PCNEN-u.
    Hvala A.S. za ispravku o prevodu Smesne smese Znam nema logike, ali nesto su mi se izmijesale ove dvije izuzetne licnosti J. Vlahovic i D. Andric… davno je bilo.

  27. Ko je taj Miljenko Zuborski? Da je neki veliki pisac, valjda bi za njega znalo 1% od pismenih u Crnoj Gori. Da je neki genije culo bi za njega bar pola crnogorskih gradjana koji su zavrsili osmoljetku. Mene ne cudi to, jer znam da i nase poznate naucnike koji su se proslavili na raznim institucijama po svijetu, oni su jos nepoznati u Crnoj Gori kod vecine gradjana. Mi smo cudan narod! Tudje bolje poznajemo nego svoje. Istina je, dobri pisci i naucnici pripadaju svim narodima, ipak ja najvise volim svoje.

  28. znate li kkao boli pad sa biciklete i kako je blam kada vas drugi vide da se surgajete, a pri tom ih na dvije sekunde prije zovete glasno da im se javite i ne gledate kud vozite? strašno za malo ne uđoh u more ovih dana od takvih ekskurza!
    volim teme na , sa , oko uz bicikletu

  29. Poštovani Rodoljube,

    Miljenko Žuborski ne pripada onima koji se odazivaju na ‘veliki pisac’, već ljudima koji razmišljaju i pišu na poseban način i zbog toga ih neki vole.

    Draga Dubravka,

    nadam se da Vi ono o padovima sa bicikla samo onako, hipotetički.

  30. Dusko, ja razmisljam i pisem na poseban nacin, pa me mnogi ne vole. Cudo jedno! Ja ne zelim da promijenim moje ime-Rodoljub, i da uzmem ono drugo ime-Srboljub, da bi me i oni drugi voljeli.

  31. One koji vole i oni koji ne vole da pedalaju biciklet.
    One koji uživaju u poeziji i one koji se toj ljubavi čude.
    One čiji duh i tijelo vrcaju za, na, sa, oko i uz biciklet.
    One o čijjem je rodoljublju pisao Sterija Popović
    i one koji su takve Rodoljube
    i „Rodoljupce” pročitali …
    I sve nas ostale na Blogu
    Miljenko Žuborski pozdravlja stihovima

    Svima vama dragi moji
    Ljudska glava lepo stoji

    A. S.

  32. U potpunosti se slažem sa prethodnikom 🙂

  33. Rodoljube, Rodoljube,
    Vrli, nezamenjivi Rodoljube
    Srećna je Matuška koja te ima.
    Uviđaš Rodoljube
    Da nema više dobošara, proglasa, lepih snaša i agitaša…
    Uviđaš Rodoljube
    Da se Montenegro od viteškog gnijezda
    pretvorio u internetsko i blogersko gnijezdo.
    I ti si tu Rodoljube.
    U prvim redovima na internetu „da voliš svoje” kako i dolikuje Rodoljubu.
    Ali ne uviđaš moj veliki Rodoljube
    da Pjesnik i Blog po nečemu postaju slični,
    Pjesnik POEZIJOM a Blog KLIKOM otkrivaju KLIKERAŠE.
    Pjesma Miljenka Žuborskog iako nije naš
    crnogorski pjesnik, iako nije pjesnik za koga su Srboljubi i Rodoljubi čuli, može se odnositi
    na sve rodoljube, srboljube i ostale slavne naše klikeraše.

    Koza bela što izgleda
    Kao neka lepa snaša
    Pameću je nadmašila
    Najvećega klikeraša

    Zbog darova navedenih
    U pesmi se ovoj slavi
    Ona za sve kliker ima
    Jer klikere sama pravi

    Još jednom zahvaljujem gospodinu Vukoviću na ovom inspirativnom blogu.

    A. S.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2019 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-