Igre sa procentima ne samo da su proizvoljne, vec pokazuju i potpuno odsustvo politicke vizije, da se resi problem Crne Gore

Piše: Zarko Korac/Nezavisne Novine

Nedelja pred nama, pokazace se kao odlucujuca za referendum o nezavisnosti Crne Gore. Posle serije razgovora sa predstavnicima vlasti i opozicije u Crnoj Gori, ambasador Lajcak je doneo u Podgoricu preporuku Evropske unije o referendumskim uslovima.

Ta preporuka je urađena u tipicno birokratskom maniru i na potpuno mehanicki nacin – ona minimalnu kvalifikovanu vacinu za uspeh referenduma, postavlja između zahteva vlasti i zahteva opozicije u Crnoj Gori.

Ne obaziruci se vise na preporuke Venecijanske komisije, svog savetodavnog tela, Havijer Solana određuje ovu vecinu kao pedeset i pet posto izaslih biraca. Ovaj procenat ostao je, naravno, potpuno neobrazlozen.

Nismo doznali kojom racunicom je dosao do njega i da li on odgovara referendumskim uslovima u nekoj drugoj evropskoj ili vanevropskoj zemlji. Kao sto je poznato, vlast u Crnoj Gori je predlozila da kvalifikovana vecina bude ista kao i za izbore, jedan glas iznad polovine izaslih glasaca.

Opozicija je predlozila drugo resenje – jedan glas vise od polovine upisanih biraca. To je, takođe, legitiman zahtev, iako nerealan u duboko podeljenoj Crnoj Gori. On bi se u praksi sveo na odlaganje referendumskog resenja, sve do formiranja znacajne vecine za nezavisnost.

U međuvremenu, pomalo fantomska drzavna zajednica, zvana Srbija i Crna Gora, nastavila bi da se tetura kroz evropske integracije, sa dve valute i dva carinska i vizna rezima.

Na tom putu svakako ne bi daleko stigla, jer se vec sada pokazuje da bi Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji s EU morao da resi te razlike unutar drzavne zajednice.

I to bi trebao da bude pocetak razmisljanja o crnogorskom referendumu. Ako koalicija na vlasti u Crnoj Gori vec godinama dobija sve izbore na osnovu price o drzavnoj nezavisnosti, onda je logicno da se taj proces dovede do kraja. Da se građanima omoguci da se konacno izjasne o nezavisnosti.

Umesto toga, Havijer Solana, tvorac beogradskog sporazuma o drzavnoj zajednici, igrajuci se prividno sa nedostatkom koncenzusa unutar Crne Gore, trazi resenje koje bi u sustini ne samo odlozilo referendum, vec ga mozda i onemogucilo.

Njegov predlog nije pravna analiza, poput izvestaj Badinterove komisije. On je, recimo to otvoreno, sasvim arbitraran. Zato i nema nikakvo obrazlozenje. Kakvo bi uostalom mogao i da pruzi? Stavivsi procenat za kvalifikovanu vecinu, IZMEĐU zahteva vlasti i opozicije, on je samo stvorio utisak objektivnosti. Ali ce zato posledice te preporuke biti veoma znacajne.

Evropska unija je preko preporuke svog predstavnika za spoljnu politiku, dovela vlast u Crnoj Gori u situaciju da mozda odbije tu preporuku. Time bi prilike u Crnoj Gori postale veoma teske. Ne samo opozicija, vec i njen glavni saveznik u Beogradu, Vojislav Kostunica, mogli bi da to iskoriste za osporavanje legitimnosti referenduma, sto im i jeste cilj. Od toga niko ne bi imao koristi, sem one politike koju smo gledali u Milosevicevom periodu. Puna laznih principa, ona je nepogresivo vodila konfliktu i haosu.

Zato bi pravo pitanje za evropske predstavnike trebalo da glasi: zelite li i vi da vidimo sta građani Crne Gore stvarno zele? Igre sa procentima ne samo da su proizvoljne, vec pokazuju i potpuno odsustvo politicke vizije, da se resi problem Crne Gore.

Bez obzira sto su konflikti na prostoru bivse Jugoslavije uvek bili rezultat domacih politickih ambicija i projekata, institucije međunarodne zajednice, svojim cinjenjem ili necinjenjem, ucestvovale su u njima.

U ovom trenutku, kao u laboratoriji, mozemo da posmatramo taj uticaj. Nedelja pred nama pokazace da li su politicari u Crnoj Gori zreliji od ljudi koji im nude svoje dobre usluge. I da li ce uspeti da se izbave iz teske situacije, koje su te preporuke ucinile jos tezom.