Opomena iz Brisela  

Stabilnost svih institucija uslov za strana ulaganja Sefovi diplomatija 25 clanica Evropske unije dodelili su, protekle nedelje, zuti karton Srbiji i Crnoj Gori zbog nedoslednog primenjivanja Akcionog plana na osnovu koga su bile obavezne da operativno stvore jednu funkcionalnu drzavu. Sporo usaglasavanje ekonomskih sistema izmedju dve clanice drzavne zajednice i neodgovarajuca saradnja s Haskim tribunalom glavne su kocnice brzeg ukljucivanja SCG u evropsku zajednicu naroda.

 – Sama cinjenica da se SCG nije nasla medju osam bivsih komunistickih zemalja koje su postale clanice Evropske unije ne deluje bas ohrabrujuce. Studija izvodljivosti o otpocinjanju pregovora o stabilizaciji i prikljucenju, iako najavljena za mart mesec, nije jos gotova iz prevasodno politickih razloga (izbori u Srbiji i saradnja s Haskim tribunalom), mada ne treba zaboraviti ni ekonomske razloge, pre svega usaglasavanje spoljno-ekonomskih i carinskih politika drzava clanica i stvaranje zajednickog ekonomskog prostora. Ovo su i dalje otvorena pitanja, jer postoje dva ekonomska sistema, koje je verifikovala i Evropska unija svojim ucestvovanjem u Beogradskom sporazumu – kaze profesor dr Predrag Ivanovic, ministar za medjunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore, u intervjuu za „Politiku”.

Kako biste ocenili trenutni polozaj SCG u evropskoj zajednici naroda, posebno s ekonomske tacke gledista?

– Sto se tice ekonomskog polozaja SCG, ekonomski parametri, pre svega bruto drustveni proizvod od oko 2.000 USD, daje nam osnov za poredjenje samo sa zemljama Zapadnog Balkana. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da smo mi postkonfliktna zemlja, zemlja koja je niz godina bila pod sankcijama medjunarodne zajednice, cija je privreda propustila nekoliko tehnoloskih ciklusa i samim tim mogucnost ravnopravne regionalne i globalne konkurencije. Medjunarodna zajednica, kroz svoje donacije i koncesione kredite, prepoznaje ovu cinjenicu i znatno je ukljucena u infrastrukturne projekte, projekte u finansijskom sektoru, tehnickoj pomoci u strukturnim i sektorskim reformama...

Sta pokazuju Vasa najnovija iskustva sa sastanaka u Briselu?

– Krajem proslog meseca odrzan je cetvrti unapredjeni stalni dijalog, na kojem su razmatrana pitanja iz politicke i pravno-ekonomske sfere, kao i preporuke sadrzane u dokumentu Evropsko partnerstvo, kao novom obliku saradnje sa Evropskom komisijom. Predocena je nasa spremnost, pre svega vlada drzava clanica, da konstruktivno resimo pitanja koja se ticu medjusobnih odnosa. Tako, npr. potpredsednici vlada Srbije i Crne Gore, Labus i Ivanisevic, dogovorili su se o formiranju radnog tela koje ce resavati otvorena pitanja na ekspertskom nivou. Takodje je predocen, sa nase strane, znacaj uvazavanja specificnosti drzavne zajednice i trazena je izvesna fleksibilnost u pristupu Evropskoj uniji. Unapredjeni stalni dijalog je, u pravom smislu reci i bio dijalog, jer se samo otvorenim tripartitnim prilazom mogu prevazici nastale prepreke ka nasim evropskim integracijama.

Ekonomisti upozoravaju da je SCG prezaduzena drzava, a bez inostranih kredita se ne moze?

– Situacija je, svakako, manje dramaticna nego, npr., 2000. kada je spoljni dug iznosio 130 odsto bruto drustvenog proizvoda, dok je sada oko 80 odsto. To, ni u kom slucaju ne umanjuje znacaj velicine spoljnog duga, mada treba, takodje, znati da i razvijene zemlje Evrope imaju velike javne dugove. Po kriterijumima iz Mastrihta ogranicenje je 60 odsto bruto drustvenog proizvoda. Nadalje, Hrvatska je zemlja iz naseg okruzenja gde je problem spoljnog duga takodje izrazen. Medjutim, sposobnost zemlje za uredno servisiranje duga, pre svega, zavisi od rasta bruto drustvenog proizvoda i izvoza, tako da su nama potrebne i vise stope rasta i izvoza. Svetska banka i MMF pripremaju sa svoje strane studiju o izvodljivosti duga koja bi nam pruzila dobru osnovu za projektovanje naseg daljeg zaduzivanja. Tome, svakako, treba dodati i brojne izvestaje koje su pripremili domaci ekonomisti.

Pitanje je, takodje, da li te kredite racionalno trosimo, da li ih dobro ulazemo?

– Prema izvestaju Svetske banke, krediti i donacije su korisceni svrsisodno i namenski. Medjunarodne finansijske organizacije su veoma dobro skenirale potrebe nase zemlje i uz pomoc povratnih informacija od vlade drzava clanica, koje ih snabdevaju tzv. soping listama, odredjuju se oblasti i institucije kojima je pomoc neophodna. Revizije odobrenih sredstava, koje uvek sprovode davaoci zajmova i pomoci su, po mojim informacijama, pozitivne.

Ipak, trosimo vise nego sto stvaramo. Gde je izlaz?

– Trgovinski deficit je svakako jedan od pokazatelja nekonkurentnosti nase privrede – dostigao je 4,5 milijarde dolara, a pokrivenost izvoza uvozom je svega 35 odsto. Uvoz je, sto je interesantno, vec dostigao nivo iz 1989. godine (oko sedam milijardi), a izvoz je na oko 30 do 40 odsto onoga iz te iste godine.

Izlaz je, kao sto sam vec rekao, rast bruto drustvenog proizvoda, koji je nemoguc bez znacajnih investicija, pre svega stranih, posebno grinfilda. Imamo primer istocnoevropskih zemalja: Madjarske, Slovacke i Ceske, gde su strane, direktne investicije povecale zaposlenost, bruto drustveni proizvod, a posebno izvoz. Irska je najdrasticniji primer kako strane kompanije, u njihovom slucaju americke, mogu da preokrenu deficit platnog prometa u suficit. Medjutim, kao preduslov stranih direktnih investicija, javlja se stabilnost i funkcionisanje politickih, ekonomskih i pravnih institucija, cime se mi ne mozemo bas pohvaliti.

Kako medjunarodna zajednica reaguje na nasa unutrasnja zbivanja?

 – Sigurno je da medjunarodna zajednica veoma pomno prati desavanja u svim sferama drustvenog zivota, posebno onim od kojih zavisi i ispunjenje uslova za saradnju SCG i medjunarodne zajednice. Iz mog iskustva, moram reci da predstavnici medjunarodnih institucija svojim poznavanjem situacije u zemlji konstruktivno doprinose prevazilazenju otvorenih pitanja i prenose nam veoma znacajna iskustva iz njihovih zemalja. Drugim recima, pomazu da svatimo i prihvatimo prakse koje su se vec pokazale kao veoma efikasne u razvijenim zemljama sveta – kaze u intervjuu za „Politiku” dr Predrag Ivanovic.

Radmilo Kljajic