Pise: Mihal Ramac

Sloba je, u poredjenju sa danasnjom vladajucom koalicijom, bio andjelak. Bar u predizbornim kampanjama. Majke svojih pokojnih protivnika nije nazivao lazljivicama. U vreme prvih visestranackih izbora u Srbiji cestit svet se zgrazavao kad je neka Mila Stula u noci izborne tisine laprdala o Draskovicevoj vili kraj svajcarskog jezera. Cestiti Vuk danas je ministar. Njegovi ortaci rugaju se materi njegovog pocivseg saborca Zorana DJindjica.

Labus s tim navodno veze nema. Posto u Zagrebu pregovara o pravu Bracike Kertesa i ostalih ovde zivucih da iz Backe Palanke u Ilok putuju bez vize. Nema ni Kostunica. U Bukurestu pregovara o slobodnom putovanju gradjana Srbije u Rumuniju. Cudo jedno! Danas, 20. maja 2004, imate pravo da bez vize putujete u Ilok, Bijeljinu i Temisvar! To nam je nasa vladajuca koalicija dala. Sto uzme, njeno je.

Sloba se u kampanjama sluzio prljavstinama. Kostunicina koalicija sluzi se gadostima. Na jednim od propalih predsednickih izbora sva desnica i ultradesnica jurisala je na Labusa. Danas je i Labus s onima koji kidisu na Tadica. Oni cak i ne kriju da im nije najvaznije da pobedi bivsi ministar privrede. Bice im draze ako na celo Srbije dovedu onoga ko u svojoj stranci ne moze da dogura dalje od zamenika predsednika. Podje li im za rukom, Kostunica ce i Bukurest videti samo na razglednicama. Drugde ga ni dosad nisu bas cesto zvali.

Sloba je Srbiji ostavio svoje najvece imanje: teznju ka samounistenju. Kao pojedinac i njen dugogodisnji vlasnik, imao je to pravo. Srbija ima pravo da prihvati nasledje. Ili da ga s gadjenjem odbaci. Zato sto je ovo dvadesetprvi vek. Pre dvesto-tristo godina neko je mozda imao pravo da (zensku) polovinu nacije osudi na radjanje sinova koji ce se tuci i ginuti za brda i doline. Ko je imao vise sprava za radjanje, sticao je vise brda, reka i plodnih dolina oko njih. Izginulima u cast pevalo se: “Idi majko, reci rodu, da sam pao za slobodu”. Vladajuca koalicija ide dalje od toga. Nastoji da u kampanju svog predsednickog kandidata upregne osecanja majke ubijenog premijera.

Ako je pre dvesto-tristo godina neka majka negde i klicala slobodi na sinovljevom grobu, danas to ne ide. Ovo je vek slobodnih gradjana. Cak i povrsnim pracenjem vike vecine kandidata lako je zakljuciti da se oni vise od svega plase ovog veka. I slobodnih gradjana. A izmedju redova moze se iscitati da im ne bi bilo krivo ako bi se opet malo zapucalo.

Sloba nije dobijao izbore na ratnoj propagandi. Naprotiv! Glagoljao je o miru. Koliko majki je zavio u crno, o tome se mucki cutalo. Ne muski, kakvim bi hteo da se prikaze kandidat vladajuce koalicije, nego bas mucki.

Vladajucu koaliciju ne zanima majka Zorana DJindjica. Drugovi bi da se dopadnu biracima bacanjem blata na grob nekadasnjeg predsednika vlade. Zato sto mu nisu ni do kolena. Cak ni sada, kad mu ne mogu nista. Cak ni sada, kad na svojoj strani imaju pravdotvornog zakonoljupca Legiju. Cak ni sada, kada za kraj kampanje verovatno cuvaju jos neka cuda. Ili cudovista. Cak ni sada, kada su uvereni da ce slistiti Borisa Tadica i naterati sve majke da radjaju sinove radi toga da bi jednog dana ponosito naricale nad njihovim humkama.

Neumornim ruzenjem mrtvog DJindjica druzina iz koalicije pokazuje da, pored sto duzeg ostanka na vlasti, ima jos samo jedan cilj: ocuvanje ovlas umivenog Slobinog nasledja. Njegove glavne odlike behu neizmerna dvolicnost, samounistavajuca mrzovolja i teznja da se slobodni pojedinac podredi zajednici svedenoj na copor.

Labus, Draskovic i Ilic verovatno znaju sta traze i sta dobijaju u koaliciji koja cini gotovo sve sto moze kako bi za novoga gospodara ustolicila nezamenjivog zamenika doktora opstenarodne odbrane Vojislava Seselja. Ako je to samo policijska pratnja i besplatni ulaz na Sajam, izes zrtvu. To jest, lane moje, izes dobitak. I da je razlika izmedju slobode i neslobode samo u tome hocete li na Sajam ici za dzabe, jos i u u pratnji tri policijska automobila, ili javnim prevozom, uz tristo pedeset dinara za ulaznicu - izes neslobodu.

Labusov lapsus u Zagrebu, kojom prilikom je Jugoistocnu Evropu poistovetio sa jugoistocnom Srbijom, mozda i nije bio slucajan. Vladajucoj koaliciji je dobro pa joj se cini da nema razlike. I ne bi imala nista protiv toga da se Evropa sto pre prilagodi jugoistocnoj Srbiji.

Posto su uvereni da ce jos jednom podvaliti biracima, cuvari Slobinog nasledja kanda pretpostavljaju da ce isto tako podvaljivati i Evropi. Pa se kite hapsenjem dvoje osumnjicenih za muvanje sa secerom. Od neceg se, doduse, mora poceti. Oni bi, sva je prilika, da i ostane na tome. To jest, da sa ovih hiljadu i po tona zataskaju preostalih sto i nesto desetina hiljada. Ovde je lako podmititi pozornika ili carinika. Tamo je mnogo teze. Zato vecina kandidata iza ledja pokazuje sipak Evropi i kad reda radi izrekne poneku lepu rec o njoj. Zato vecina njih s takvim besom gazi po mrtvom DJindjicu.

DANAS