Nesto ce se desiti  

Grupa za promjene pripremila je program prelazne vlade, a njen izvrsni direktor u krizi javnih finansija vidi razlog za prognozu da ce nekih promena u podeljenoj Crnoj Gori biti najkasnije u prvom tromesecju 2005. godine

Ocigledno da nije rec o slucajnosti: u dva poslednja istrazivanja javnog mnjenja koje je sproveo podgoricki Centar za demokratiju (CEDEM), za najpopularnijeg politicara u Crnoj Gori proglasen je Nebojsa Medojevic, direktor Centra za tranziciju i izvrsni direktor Grupe za promjene (GZP). Inzenjer elektrotehnike sa izrazenim interesovanjem za ekonomiju, koji je vec dugo neprikosnovenog Mila DJukanovica potisnuo na drugo mesto, ocekuje da ce se do kraja ove ili pocetkom sledece godine u duboko podeljenoj Crnoj Gori "nesto desiti".

"VREME": GZP je najavio da ce do kraja meseca objaviti program prelazne vlade. Kakva je svrha te inicijative, s obzirom na to da je vecina stranaka vec odbila takvu ideju?

NEBOJSA MEDOJEVIC: Crna Gora i poslije 15 godina od pada Berlinskog zida nije uspjela da pronadje sopstveni model mirne demokratske tranzicije. Reforme koje su se sprovodile pod okriljem tzv. nove ekonomske skole, umjesto oporavkom privrede i standarda gradjana, rezultirale su pogorsanjem parametara realne ekonomije i dodatnim socijalnim raslojavanjem stanovnistva, uz bujanje sive ekonomije, korupcije i kriminala. Institucije kao sto su policija, tuzilastvo, sudstvo, sluzbe carinske, finansijske, trzisne kontrole, koje bi u svakom uredjenom drustvu morale biti u sluzbi opsteg interesa i slobodne od partijskog i politickog uticaja, toliko su za proteklih deceniju i po zloupotrebljene da su, izuzev casnih izuzetaka, postale puki instrument nosilaca vlasti i njima bliskih pojedinaca. Sada su u toku beskrupulozna nastojanja da se stecene pozicije i materijalno bogatstvo legalizuje. Finansijsku oligarhiju, jos uvijek nedovoljno vidljivu na javnoj sceni, ubrzo nece moci da kontrolise ni sama vlast koja ih je stvorila. Ovako teske i nagomilane probleme tranziciona drustva rjesavala su manje ili vise uspjesno, ukoliko je bio ostvaren siri drustveni konsenzus oko najbitnijih problema. Nasuprot tome, crnogorsko drustvo je, danas, duboko podijeljeno po pitanjima identiteta (drzava, nacija, crkva, jezik, istorija, i ne samo da nije pronaslo prihvatljive odgovore na ova pitanja vec nije ni blizu dogovora oko procedura za njihovo rjesavanje mirnim i civilizovanim demokratskim putem. U svakom drustvu pa i nasem, intelektualna i politicka elita nuzno mora biti u stanju da ponudi moguci i sto bezbolniji izlaz iz krize. GZP se odavno, a sada i u najeksplicitnijoj formi, zalaze da se konsenzusom razlicitih parlamentarnih partija oformi privremena parlamentarna vecina koja bi podrzala prelaznu, privremenu vladu, sastavljenu od moralnih, strucnih, partijskih ili nepartijskih licnosti, koje nijesu opterecene hipotekama prethodnog perioda i koje uzivaju sire povjerenje.

Sta je sustina programa prelazne vlade?

Zadatak te vlade bi bio da u periodu ne duzem od dvije godine obavi ubrzanu tranziciju drustva, stvori zakonsku osnovu i zapocne proces preispitivanja spornih privatizacionih transakcija, radikalno izmjeni zakon o privatizaciji posebno sa aspekta modela privatizacije strateski vaznih privrednih sistema (KAP, Elektroprivreda, Telekom, Luka Bar, turisticko-hotelijerska preduzeca itd.), stvori zakonske pretpostavke za pravednu restituciju i preispita i oporezuje bogatstvo steceno u proteklom periodu, usvoji i efikasno implementira neophodne mjere i aktivnosti na suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i sive ekonomije. Vlada bi imala zadatak i da izvrsi dubinsku depolitizaciju policije, tuzilastva, pravosudja, carine i organa drustvene kontrole, ubrza proces priblizavanja EU-u, dopuni postojeci ili donese novi ustav, stvori uslove za zaustavljenje negativnih trendova u ekonomiji i kreira uslove privlacne za zdrav inostrani kapital. Ukoliko se u tom periodu stvore okolnosti za rjesavanje drzavnog statusa, onda bi zadatak te vlade bio da, pruzajuci ravnopravnu sansu svim opcijama, to pitanje razrijesi ne kao pitanje "biti ili ne biti", vec kao prirodan i racionalan postupak jednog zrelog i civilizovanog drustva. Krajnji cilj prelazne vlade bio bi da sprovede normalne, mirne i regularne parlamentarne izbore i stvori uslove da demokratski izabrana vecina vodi crnogorsko drustvo prema zelji vecine gradjana.

Kad govorite o vladi moralnih i strucnih licnosti, da li vec imate u vidu neki spisak odgovarajucih kandidata? Vidite li sebe na nekoj funkciji?

Mi smo samo upozorili politicke stranke da je kriza u drustvu tako duboka da bi to moglo eskalirati u otvorene konflikte sa nesagledivim posledicama. Na njima je sva odgovornost i oni odlucuju. GZP je ponudio jedan model za prevazilazenje opasnih podjela u drustvu i za mirno razrjesenje krize, a na politickim partijama, posebno onim vladajucim, jeste da se odrede prema ovoj ideji. GZP ima preko 200 clanova koji su ugledni strucni ljudi i koji zele da pomognu da Crna Gora izadje iz zacarnog kruga podjela, sukoba i ekonomske propasti. Naravno, ako vladajuce partije misle da krize nema i da je sve u redu, onda je i ideja GZP-a propala u ovom trenutku. Medjutim, podaci koje mi prikupljamo govore drugacije i u slucaju da se u Crnoj Gori stvore uslovi za neke vanredne parlamentarne izbore, GZP ce formirati listu nezavisnih strucnjaka i traziti podrsku gradjana za nas koncept ekspertske vlade. Tek ako i kada dobijemo povjerenje gradjana, mozemo govoriti o ljudima i funkcijama. U ovom trenutku je nas primaran cilj sprecavanje spontanog i haoticnog raspleta krize u Crnoj Gori.

Hocete li odrediti neki rok do kada ocekujete konacne odgovore stranaka na inicijativu o prelaznoj vladi?

Nemamo nikakav rok, ali razvoj situacije u Crnoj Gori, posebno sa aspekta krize javnih finansija, ide u prilog ocjeni da ce nesto morati da se desava veoma brzo. Mozda cak do kraja ove godine, eventalno u prvom tromesjecju 2005. Tada nas ocekuju i izbori za savjet ministara zajednice, moguci raspad vladajuce koalicije oko pitanja datuma referenduma, i ko zna sta sve jos.

Prema nekim tumacenjima, aktuelno licitiranje terminom odrzavanja referenduma o nezavisnosti trebalo bi da odlozi neposredne izbore za Skupstinu SCG, koji vladajucoj koaliciji ne odgovaraju.

DPS se nalazi pred ogromnim problemima kada su u pitanju neposredni izbori za parlament drzavne zajednice. Ne mogu ga bojkotovati, jer je DJukanovic to potpisao, a ne mogu motivisati svoje birace da izadju na izbore, jer onda moraju da se suoce s problemom odnosa prema nezavisnosti. Jedino sto mogu da pokusaju jeste odlaganje izbora, ali u tome nemaju saglasnost DSS-a. Manji koalicioni partner, SDP, morace ili nestati sa politicke scene ili pritisnuti DPS da organizuju referendum do marta 2005. godine, i to se moze desiti. SDP mora da dodje do refereduma, jer su svoj opstanak u koaliciji, i mnoge samare koje su dobijali od DPS-a, pravdali referendumom. Pa makar ga i izgubili. Dakle, jedna opcija je da idu sa referendumom sa izvjesnim rizikom da ga izgube, a druga je da organizuju vanredne parlamentarne izbore u isti dan kada su i savezni, kako bi tako pokusali da motivisu birace da izadju na izbore.

Postoji li mogucnost da se prikljucite protestima opozicije koja trazi vanredne izbore? I, s druge strane, da li je moguce, da se, koristeci podatke o svojoj popularnosti, nametnete kao partner vladajucoj koaliciji i pokusate da iznutra dovedete do promena?

Ne postoji sansa ni za jedno ni za drugo. Mi se nijesmo upustili u ovu avanturu radi vlasti i sopstvenih interesa, vec imamo odredjenu misiju. Uvjereni smo da bez unutarcrnogorskog dijaloga i dogovora nema politicke stabilnosti, mirnog razrjesenja krize i dogovora oko referenduma. Zato insistiramo na vladi eksperata koja bi za dvije godine obezbjedila stabilne temelje za razvoj demokratije i ekonomski opravak. Sve ostalo je dnevna politika i to nas ne interesuje. Ako gradjani zele da i dalje gledaju sosptvenu propast i enormno bogacenje politickih elita koje im pred nosem masu nacionalnim temama, istorijom, crkvom, jezikom itd., a ne zele da imaju posao od kojeg mogu pristojno da zive i pravnu sigurnost, licnu bezbjednost i socijalnu brigu drzave, onda im ni sam Bog ne moze pomoci, a kamoli GZP. Nas zadatak je da ponudimo alternativu, pa ko voli nek izvoli. Jednom su gradjani Crne Gore 1990. godine odbili da podrze alternativu u liku Reformskog pokreta Anta Markovica, pa su platili debelu cijenu. Ako nijesu nista naucili iz posljednjih 15 godina tragedije i propasti, mi im tu ne mozemo nista. Izbor je njihov.

Istrazivanja su pokazala tendenciju pada broja opredeljenih za nezavisnost Crne Gore, ali je to i dalje jedna od dominantnih politickih tema. Cini se da GZP nema jasan stav o pitanju drzavnog statusa?

Mi se nijesmo okupili oko tih uslovno receno "krupnih politickih tema", vec oko pitanja demokratske tranzicije i oporavka privrede i zivotnog standarda stanovnistva. Mi uvazavamo znacaj drzavnog statusa, ali upravo pokusavamo da do tog rjesenja dodjemo mirno, dogovorom, a ne manipulacijama i pritiscima. Zato smatramo da se do drzave ne moze doci nikako osim demokratskim putem i reformama. Nazalost, imamo stav gospodina DJukanovica koji se cudi nasem insistiranju na demokratizaciji drustva u trenucima kada se rjesava drzavno pitanje. Kao da cujemo istu poruku koju je Milosevic, uz snaznu podrsku svih relevantnih nacionalnih institucija, poslao krajem osamdesetih – "Prvo drzava, onda demokratija i tranzicija". Ovdje je i kljucna, reklo bi se i ideoloska, ali i civilizacijska tacka razmimoilazenja izmedju GZP-a i DJukanovica i njemu odanih tzv. nezavisnih intelektualaca, finansijskih kartela i vladajucih krugova. Mi ne zelimo da vidimo Crnu Goru kao malu, privatnu drzavu u vlasnistvu finansijskih oligarhija, sa korumpiranom i neefikasnom vladom i unistenim institucijama. Koncept "mikro" drzave koju promovise glavni zagovornik te ideje, profesor Veselin Vukotic, neodoljivo nas podsjeca na koncept "banana" drzava po Latinskoj Americi, i mi se odlucno borimo protiv toga. To je sukob dva koncepta drzave i mi ne bijemo bitku samo za sebe i svoje porodice, vec i za sve ostale gradjane Crne Gore. I medjunarodna zajednica pokazuje sve vece rezerve prema takvom konceptu drzave i prakticno ne dozvoljava rjesavanje drzavnog pitanja na referendumu. Zato je i pitanje promjena u Crnoj Gori i uspostavljanje jedne snazne evropske alternative od kljucnog znacaja za rjesavanje i tog veoma vaznog i osjetljivog pitanja kakvo je drzavni status. DJukanovic vec pet godina stalno obecava referedum i nezavisnost, ali do nje nikako da dodje, sto sve pomalo dobija obrise cirkuske predstave. Mi se plasimo da karteli koji su formirani u proteklih 15 godina ne dozvoljavaju uvodjenje evropskih standrada niti rjesavanje drzavnog statusa, jer njima odgovara status kvo. Oni uticu na kreiranje ove politike DPS-a koju mi zovemo "Ni EU, ni referendum".

Aprilsko istrazivanje CEDEM-a dalo je dosta neobicne informacije o pristalicama GZP-a, koji vazi kao jedna od "najevropskijih" snaga u Crnoj Gori. Protiv saradnje sa Hagom, tako, opredelilo se cak 51,1 odsto pristalica GZP-a, dok ih cak 24 odsto smatra da Crnoj Gori nije niko potreban u svetu. Protiv samostalnosti Crne Gore je 46,6 odsto pristalica, a bilo je i dosta visokih ocena za Slobodana Milosevica i Amfilohija Radovica. Kako tumacite takve rezultate?

Bili smo prilicno iznenadjeni rezultatima ankete koju su radile kolege iz CEDEM-a, posebno sto smo i mi radili skoro identicno istrazivanje u isto vrijeme, koje je pokazalo sasvim drugaciju sliku o strukturi biraca GZP-a. Vec smo i javno reagovali i skrenuli paznju kolegama iz CEDEM-a na njihovu pristrasnost u analizi rezultata i odredjenu tendenciju da GZP predstave kao retrogradnu organizaciju, kojoj podrsku daju maltene samo ratni zlocinci i protivnici Zapada. Nase ankete pokazuju sasvim drugacije trendove, pa je 45 odsto nasih pristalica za nezavisnu, a samo 33 odsto protiv nezavisne drzave. Cijenimo da je vazno istaci i cinjenicu da smo mi koristili profesionalne usluge iskusnih strucnjaka iz Agencije za istrazivanje javnog mnjenja DAMAR iz Podgorice, dok su kolege iz CEDEM-a prvi put same radile ovo istrazivanje, pa je mozda doslo do propusta u metodologiji. U svakom slucaju, i dalje cemo pratiti trendove javnog mnjenja, ali ne da bismo se udvarali gradjanima na osnovu naseg stava o drzavnom pitanju, jer to nije prioritet GZP-a, vec da bismo pratili stavove gradjana o najvaznijim drustvenim problemima i tako korigovali nase programske aktivnosti. Posto gradjani vec od 2002. godine uporno ponavljaju da su siromastvo, nezaposlenost, korupcija i kriminal najvazniji drustveni problemi (a ne nacija, drzava, jezik, crkva itd.), to i mi nasim djelovanjem, izgleda, pogadjamo percepciju gradjana i tu treba traziti razloge nase popularnosti i visokog rejtinga. Dosta je vise svima mahanja srpskim i crnogorskim zastavama. Ljudi nemaju hljeba da jedu.

Vera Didanovic

VREME