Intervju: Lider SDU i bivsi potpredsednik Vlade, Zarko Korac  

Vlada nije zataskavala dokaze

Sudjenje za ubistvo Zorana DJindjica upotrebljeno na najgrublji nacin u predizborne svrhe. Sudjenje je velika nelagodnost za sadasnju vlast, a pre svega za DSS i stice se utisak da ga ne zele, da im smeta i da su uznemireni zbog njega. U izvestaju komisije priznaje se da je bilo propusta u obezbedjenju pokojnog premijera. Nalazi komisije dali su dovoljno osnova da se napravi sudska ili neka druga istraga, da reaguje tuzilastvo, ali na zalost to nije uradjeno. Veruovic je i pred komisijom spominjao treci metak. Doduse iskaz mu nije bas potpuno isti, kasnije ga je promenio u nekim detaljima. Eksperti su mu dali uverljivo objasnjenje da je to bio eho

Ovih dana ponovo se iscitavaju stranice izvestaja komisije bivse republicke vlade, ciji zadatak je bio da utvrdi propuste u obezbedjenju pokojnog premijera Zorana DJindjica. Po publicitetu, tumacenjima, ali i osporavanjima mogao bi se steci utisak kao da je ova komisija vodila istragu o premijerovom ubistvu i da je kriva za eventualne “rupe” u optuznici, na snovu koje se vodi proces pred vecem specijalnog suda u Beogradu. Eks potpredsednik republicke vlade, predsednik ove komisije i lider SDU Zarko Korac u razgovoru za nedeljni “Dnevnik” upozorava da vecina onih koji javno komentarisu nije ni procitala ovaj izvestaj, vec im, kao i skoro sve danas u Srbiji, sluzi za dnevnopoliticku upotrebu.

Sudjenje za ubistvo Zorana DJindjica upotrebljeno je na najgrublji nacin u predizborne svrhe. Ovo sudjenje je velika nelagodnost za sadasnju vlast, a pre svega za DSS i stice se utisak da ga ne zele, da im smeta i da su uznemireni zbog njega. Znam da je ovo teska tvrdnja, ali to je sada vec zaista vidljivo golim okom.

Dovoljno je pogledati medije koji su im naklonjeni i pitanja koja otvaraju i ne mozete da previdite da zele da stvore utisak da je na delu velika zavera, da policijska i sudska istraga, pa i sama optuznica ne stoje na cvrstim nogama i da je nesto sakriveno. U tom krugu svesno napravljenih sumnji ponegde se ponovo pojavi ovaj izvestaj, koji bi trebalo da posluzi u korist tim tvrdnjama. Medjutim, na zalost po njih, izvestaj komisije pokazuje suprotno i u njemu se priznaje da je bilo propusta u obezbedjenju pokojnog premijera. Nalazi komisije dali su dovoljno osnova da se napravi sudska, ili neka druga istraga, da pre svega reaguje tuzilastvo, ali na zalost to nije uradjeno. Nisu preduzete sve potrebne mere i svega pet ljudi je smenjeno, a licno mislim da je trebalo ici dalje.

Da li kao predsednik komisije ocenjujete da su pravosudje i policija adekvatno odgovorili na vase nalaze?

- Nisu. Jedini zakljucak komisije koji vlada nije usvojila bio je da MUP napravi unutrasnju istragu. Razlozi za to su bili, kako je obrazlozeno, prakticne prirode. Usvojen je u medjuvremenu novi zakon o BIA, resor drzavne bezbednosti izmesten je iz policije i stavljen direktno pod ingerenciju vlade. Ljudi koji su tada vodilu BIA upozorili su da se ona ne bavi zastitom lica, vec iskljucivo svog rukovodeceg kadra, a da svu ostalu zastitu lica u Srbiji obavlja MUP. Istovremeno ljudi u policiji govorili su da je zastita lica bila tada u rukama uprave resora DB i pitali su se zbog cega bi oni ispitivali taj slucaj. Negde u tom loptanju nadleznosti, doslo je do ozbiljnih i krupnih propusta.

Da li ste i jednog momenta dok ste bili u Vladi imali utisak da neko nesto zeli da zataska?

- Priznanje propusta u izvestaju nase komisije govori da vlada nije nista zatajila, tim pre sto je ovaj dokument usvojen jednoglasno. U vladi je bilo vise potpredsednika i mnogo ministara, ali mogu da potvrdim da u generalnoj politici vlade nije bilo nikavih skrivanja. Moram da podsetim javnost da je kljucno pitanje za period 2001. i 2002. narocito posle pobune “crvenih beretki”, bilo sta da se radi sa tom jedinicom. JSO je tada stavljena pod direktnu ingerenciju ministra unutrasnjih poslova, odnosno vlade i formiran je Savet za drzavnu bezbednost ciji predsednik je bio sam premijer. Barem na dve sednice saveta, ciji sam i ja bio clan, razgovaralo se o rukovodstvu JSO, o njihovom kabadahijskom ponasanju, zloupotrebama, odakle to da njihovo obezbedjenje stiti kriminalce...

Ocigledno je da je premijer imao utisak da u tom trenutku nema uslove da se obracuna sa tom jednicom, s obzirom na rukovodeci sastav u nekim institucijama, pre svega u RDB, i opste raspolozenje rukovodeceg kadra policije. Svedok sam razgovora u kome je rukovodilac policije, ne mislim pri tome na ministra, rekao da u policiji ne postoji jedinica koja je spremna da se oruzano suprotstavi “crvenim beretkama”.

U javnosti su se pojavile cak i spekulacije da je Zoran DJindjic zeleo da sakrije u inostranstvo tridesetak pripadnika beretki od haskog tribunala, smatrajuci ih patriotama. Ima li istine u tome?

- To mi izgleda potpuno neverovatno. Problem je naravno sto Zoran DJindjic ne moze vise nista da odgovori, a najrazlicitiji ljudi daju najrazlicitije izjave. To mi deluje krajnje neozbiljno. Zoran DJindjic je kao i celokupan njegov kabinet svatao da mora da saradjuje sa haskim sudom i prica o sakrivanju ljudi je smesna i deluje veoma daleko o realnosti.

Da li je celokupan izvestaj Komisije koriscen u istraznom postupku?

- Koliko je meni poznato nije i osim clanova komisije niko nije pogledao kompletnu dokumentaciju sa kojom je ona rapolagala, pri cemu mislim na snimke razgovora sa svedocima. Radi se o 32 osobe, od kojih su neke pozivane i vise puta. Sve to je prekucano na hiljade stranica teksta, koje se nalaze u kasi u vladi pod specijalnim nadzorom. Vlada moze da ovlasti nekoga da sve to pazljivo procita. Zao mi je sto uz izvestaj nisu objavljena i imena ljudi sa kojima je razgovarano i spisak dokumenata koja su koriscena. U tome nema nikave tajne, ali bi dalo uverljivost kada bi se videlo koliko stotina dokumenata smo trazili i dobili.

Da li ima logike da se sve to ne upotrebi u istrazi?

- Optuznicu sam procitao i ona mi deluje ubedljivo. Nista do sada sto sam saznao nije me dovelo u sumnju, sudski proces ide svojim tokom i optuznica je solidno napravljena, daje jake indicije i dokaze. Ako neko smatra da bi citanje naseg izvestaja jos nesto dopunilo, to je moguce, ali mislim da bi on pre bio interesantan za neku drugu istragu, unutar BIA-e i MUP-a o tome da li je neko svesno opstruirao obezbedjenje. Medjutim, ne ocekujem od ovog rukovodstva BIA-e i MUP- a da to urade, jer ocigledno oni imaju neke druge prioritete, pre svega da lansiraju teorije zavere. To je na zalost kulminiralo konferencijom za stampu izbornog staba Dragana Marsicanina i saopstenjem koje je procitao Dejan Mihajlov. Po meni to je neverovatan tekst u kome je optuzio Borisa Tadica, Zorana Zivkovica i celu bivsu vladu da su organizovali ubistvo premijera. Buduci da je ministar policije iz DSS, a sef BIA bivsi savetnik lidera te stranke za bezbednost, to pokazuje i njihov stav i ne ocekujem da ih uopste interesuje da nastave tu istragu.

Spekulise se sa cinjenicom da je telohranitelj Milan Veruovic i savetnik pokojnog premijera za bezbednost Zoran Janjusevic nisu saslusani u istraznom postupku. Da li su bili pozvani da daju iskaz pred vasom komisijom?

- Jesu, obojica su dali iskaz. Komisija je uzela u obzir njihove iskaze prilikom pisanja izvestaja.

Da li je tokom tog razgovora Veruovic spominjao treci metak?

- Jeste, on je i tada spominjao treci metak, doduse iskaz mu nije bas potuno isti, kasnije ga je promenio u nekim detaljima. Eksperti koji se razumeju u oruzje dali su meni uverljivo objasnjenje da je to bio eho koji se cuo u dvorstu. Nisu samo ljudi u dvoristvu vlade culi pucanj, vec i gradjani u Nemanjinoj ulici koji su rekli da su culi samo dva pucnja. Znaci, iskljucivo su neki ljudi u vladi culi tri, a svi izvan dva pucnja. Zanimljivo je da se novine koncentrisu samo na nekoliko ljudi iz neposrednog obezbedjenja Zorana DJindjica, ali ne i na sve ostale koji su culi samo dva pucnja.

Taj treci metak ponovo je “ispaljen” u javnosti kada se Legija pojavio na sudu, kako komentarisete da se ta prica ponovo potencira?

- On je svakako centralna licnost tog sudjenja, kao i za zlocin na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolica. Radi se o coveku za koga se vezuju tri krupna zlocina, a spominje se i u nekim drugim predmetima koji se ticu kidnapovanja, koje je tesko krivicno delo. On je licnost od koje se zato ocekuje da ce dati dodatne odgovore. Medjutim, alarmantno je sto u slucaju u kome je vrh JSO optuzen za najstrasnije zlocine, ministar policije govori o ratnoj jednici koja sa pijetetom podseca na svoju ratnu proslost. Stvorena je klima, pomognuta od dela vlasti, da se Legiji pocinje govoriti kao o heroju, umesto kao o coveku koji je optuzen za najteze zlocine. Tragicno osecam da posle konferencije za stampu izbornog staba Dragana Marsicanina vise u Srbiji nista nece biti isto. Mislim da se ne radi o teskom lapsusu, niti se optuzbe na racun celnih ljudi iz DS mogu tretirati samo kao krajnje neprincipijelna i nekorektna predsednicka kampanja vec je prvi put ogoljeno pokazano da se oni se ne slazu sa optuznicom, a da to ne smeju da kazu. Prakticno oni tvrde da je optuznica lazna i smatraju da na optuzenicku klupu treba izvesti bivsu vladu i lidere DS. Tu su u pitanju samo dve stvari, ili se radi o potpunoj nesposobnosti, ili o svesnoj nameri da se promovise predsednicki kandidat radikala. Izgleda da je u nekim glavama pobeda Borisa Tadica gora od trijumfa Tomislava Nikolica. Moram da upozorim da je Nikolic posetom Moskvi otvorio jos jedan korak koji vodi ka ubistvu Zorana DJindjica, a to je brat bivsef predsednika SRJ Borislav Milosevic. Dok je bio nas ambasador u Moskvi on je bio i zvanican predstavnik resora drzavne bezbednosti, sto je krajnje neuobicajeno. Postoje podaci ne samo da je znao odlicno Jovicu Stanisica, vec i ceo rukovodeci kadar RDB, ukljucujuci i one koji se pominju na ovim sudjenjima. Porodica Milosevic jos uvek nije u potpunosti “otvorena” kada se radi o ubistvu Zorana DJindjica, kao sto je slucaj sa atentatom u Budvi i ubistvom Ivana Stambolica i ovo je jedan vazan segment koji nije izveden do kraja.

Da li ste vi upoznali Legiju?

- Ne nikada ga u zivotu nisam video. Prvi put sam video na televiziji kako izgleda, ne bih ga sada ni prepoznao.

Nestala knjiga beogradskih saradnika DB-a

Nije bas tako nepoznato ko je sve od politicara radio za RDB, nisu to tako velike tajne. Politicki dosijei nisu otvoreni u vreme bivse vlade, jer nije donet odgovarajuci zakon. Svojevremeno sam se zalagao da se oni otvore i izmeste u Arhiv Srbije i da budu dostupni pod odredjenim uslovima svim gradjanima. Ima tu dosta mistifikacije, ali i neprijatnih istina. Postoje indicije da je dobar deo dokumentacije unisten, a da je narocito intenzivno paljenje dokumenata bilo u nocima izmedju 5. i 6. i 6. i 7. oktobra 2000. godine, u vreme produzene vladavine Radeta Markovica. Mnoge arhive su sklanjane, pa je tako nestala i saradnicka knjiga beogradskog centra drzavne bezbednosti. Jedan broj rukovodilaca RDB nasao se pred sudom, jer su izneli desetak dosijea, narezali ih na disk i kopiju sklonili.To se desilo izmedju ostalih i sa mojim i dosijeima Zorana DJindjica i Vojislava Kostunice. Ne znam ko ih sada poseduje i zbog cega mu oni uopste trebaju. 

Svetlana Stankovic

DNEVNIK