Intervju: Predrag Bubalo, ministar Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom

Investitori su nas potcenili

Srbija je prodala najatraktivnije delove industrije i privrede * Secerna afera je Srbiji napravila velike probleme i predstavljaj jos jednu prepreku pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti

Sveevropsku proslavu u noci izmedju 1. i 2. maja, kad je deset zemalja i formalno pridruzeno Evropskoj uniji, gradjani Srbije i Crne Gore posmatrali su uz cinjenicu da je medju drzavama koje cekaju na prijem u EU, njihova zemlja na samom zacelju, i dalje bez pozitivne studije o izvodljivosti, sto je prvi korak ka integraciji u elitno evropsko drustvo. Te cinjenice bile su povod za razgovor sa novim srpskim ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Predragom Bubalom.

Kada ocekujete zavrsetak izrade studije o izvodljivosti?

Predrag Bubalo: U davanju odgovora na to pitanje dolazimo u situaciju da nagadjamo. Pojedinosti vezane za institucionalno funkcionisanje drzavne zajednice dosad nisu dale ocekivani rezultat, sto je ucinilo da se svi procesi uspore. Republicki parlament je gotovo godinu dana bio paralisan, a to se odrazavalo i na rad parlamenta drzavne zajednice, pa tako ni sve institucije koje je trebalo da proisteknu iz Ustavne povelje nisu formirane na vreme.

Institucionalna kriza, dakle, traje duze vreme. Kad ocekujete izlazak iz nje?

P. Bubalo: Kad bi posmatrali pojedine rezultate - postoje razlozi za odredjenu dozu optimizma. U poslednje vreme, profunkcionisala su oba parlamenta, u parlamentu SCG ratifikovan je veci broj zakona i sporazuma o slobodnoj trgovini, izabrane su sudije zajednickog suda... i to su vec pozitivni signali.

Ipak, parlament drzavne zajednice nedavno zbog nedostatka kvoruma nije mogao da ratifikuje sporazume o slobodnoj trgovini sa Albanijom i Moldavijom. I u proslom sazivu parlamenta postojali su takvi znaci neozbiljnosti. Da li je to nastavak te prakse?

P. Bubalo: To je los signal, pre svega zato sto su ti sporazumi potrebni nama. Jer ti sporazumi o slobodnoj trgovini stvaraju zonu koja mnogostruko nadmasuje nacionalnu teritoriju nase zemlje. Mi dolazimo u situaciju da nase firme mogu da dodju u konkurentniju poziciju, jer se na trzistu tih zemalja fakticki takmice sa firmama koje su slicnog ili istog tehnoloskog nivoa i mogucnosti, a nisu u podredjenom polozaju kao kad se takmice sa firmama iz zapadne Evrope.

Da li nastavljate da vodite pregovore o harmonizaciji i koliko je toga ucinjeno od kad ste dosli na vlast?

P. Bubalo: Ovo ministarstvo nastavlja pregovore kad je u pitanju harmonizacija ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom. Doslo se do pojedinih neresivih problema koji su vezani za zajednicko funkcionisanje institucija, poput carine i drugih organa koji bi ukazivali na jedinstvenost trzisne teritorije. Resavanje tih problema je dosta problematicno, bar kad je u pitanju stav Crnogorske strane.

Koja je Vasa strategija da sto pre prevazidjete te probleme?

P. Bubalo: Moja strategija je da sto pre udjemo u Evropsku uniju, a da u cilju toga prihvatimo sva moguca resenja koja se namecu od EU. To znaci da Srbija i Crna Gora imaju jedinstvenu teritoriju kad su u pitanju carina ili trziste. Dakle, da postoji princip slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.

Prethodna vlada nije uspela da dovrsi taj posao, na koji nacin mislite da budete uspesniji od njih?

P. Bubalo: Ja uopste ne mislim da cu po tom pitanju biti uspesniji od prethodne vlade, jer su za takav dogovor potrebne dve strane. U nasoj javnosti se dosta gresi kad se sve svodi na 56 poljoprivrednih proizvoda cije carinske tarife nisu uskladjene, a pri tome se zaboravlja na citav niz drugih stvari koje treba uciniti. U nedostatku sagovornika i dobre volje za resavanje problema harmonizacije, mi smo spremni da, sto se tice srpske strane, ucinimo sve sto je potrebno na putu harmonizacije, i da se onda jasno pokaze gde su limitirajuci faktori. Mozda ce to biti limitirajuci faktori koji proizilaze iz Ustavne povelje koju Crnogorci veoma usko tumace. Mozda bismo sa sirim tumacenjem Ustavne povelje mogli da imamo brze i kvalitetnije resenje.

Ukoliko i dalje ne bude dogovora, da li ce referendum biti resenje, koje sve cesce pominje ministar finansija Mladjan Dinkic.

P. Bubalo: To je sasvim druga opcija. Licno mislim da ne treba nikome da dajemo povoda da se izvlaci na nas. Nedavno je predamnom visoki funkcioner Evropske unije izjavio da mu je dosta da sa njima Srbija i Crna Gora igraju ping-pong, tj. da u Srbiji uvek cuju da su za nedovoljnu brzinu harmonizacije krivi Crnogorci i obrnuto. Da se to ne bi desavalo i da ne bi dovodili funkcionere EU u neprijatnu situaciju da budu sudije u nasim pregovaranjima, ja sam zagovornik strategije da u Srbiji ucinimo zaista sve sto je potrebno na putu harmonizacije i tako ne damo nikome za pravo da moze da se izgovara na Srbiju. To je ipak nesto drugacije od onoga kako razmislja moj kolega Dinkic.

Ministarstvo na cijem ste celu bilo je zaduzeno za resavanje problema nastalih nakon otkrivanja secerne afere. Dokle se stiglo sa tim poslom?

P. Bubalo: Secerna afera je Srbiji napravila velike probleme i predstavlja jos jednu prepreku pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti. Problemi vezani za nju delom se odnose i na zakonodavno institucionalno poboljsanje stvari u zajednici drzava i njihovo prevazilazenje je bilo usmereno ka ovom ministarstvu, odnosno ministarstvu za medjunarodne ekonomske odnose na nivou drzava i mogu slobodno da tvrdim da su svi ti problemi prevazidjeni, sto je potvrdila u Evropska komisija u svom izvestaju. Tu se pre svega misli na donosenje zajednickog carinskog zakona, formiranje zajednicke carinske kancelarije, kao i na izdavanje EUR 1 obrazaca o kontroli porekla robe. Medjutim, negativna ocena Evropske komisije odnosila se na istrazni postupak koji je trebalo da sprovedu policija i carinski organi. Mislim da je i taj posao pri kraju i da ce ovih dana biti sacinjen izvestaj prihvatljiv za Evropsku uniju. Mislim da bi uz taj izvestaj zabrana izvoza secera mogla da se skine i pre isteka roka na koji je doneta. To bi mnogo pomoglo i za dobijanje studije o izvodljivosti, a jos vise za dobijanje sporazuma o tekstilu, koji je od nasusne potrebe za citavu industriju.

Postoji li kod Vas bojazan da se dogodi suprotno, odnosno da Evropska komisija ne bude zadovoljna izvestajima i da produzi suspenziju?

P. Bubalo: Licno mislim da produzetka nakon avgusta nece biti.

Stranim investitorima je i dalje kljucna prepreka za obimnija ulaganja u Srbiju - politicka nesigurnost. Uz to, njihove prognoze privrednih kretanja za ovu godinu su bitno pesimisticnije od prognoza Vlade. Kako komentarisete te dve cinjenice?

P. Bubalo: Jedno od prvih stiva koje sam procitao kad sam postao ministar bila je Bela knjiga koju izdaje Forum stranih investitora. Politicka nestabilnost je vezana za ceo region i takav imidz se veoma sporo menja. Mi od toga ne mozemo pobeci, vec moramo sve da ucinimo da eliminisemo politicku nestabilnost. Cini mi se da je atmosfera koja danas postoji u republickom parlamentu bitno drugacija, jer se Vlada sa mnogo vise respekta odnosi prema Skupstini. Danas Vlada ne vlada skupstinom, nego je uvazava i zaista se radi na tome da dodje do potpune podele izvrsne, sudske i zakonodavne vlasti. Politicku stabilnost cemo ostvariti i uspesnim predsednickim izborima, a veoma je znacajno i to sto cemo doneti novi ustav i nekoliko sistemskih zakona. Licno mislim da ulazimo u period vece politicke stabilnosti kojoj ce doprineti i nedavno dogovoren sporazum sa MMF-om. Sto se tice prognoza stranih investitora koje se razlikuju od nasih, mislim da je njihovo ocekivanje o rastu BDP-a od 1,5 odsto potpuni promasaj, jer vec prvi nagovestaji govore drugacije. U prva tri meseca industrijska proizvodnja je porasla za oko 11,4 odsto. Uz to, sva ocekivanja kad je u pitanju poljoprivreda govore da ce i u tom segmentu biti zabelezen znacajan rast proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu. Cini mi se da je mnogo bliza ocena da ce BDP porasti za cetiri do pet odsto, sto je i uneto u sporazum sa MMF.

Vi sugerisete da strani investitori imaju utisak da je Srbija politicki nestabilnija nego sto u stvarnosti to jeste. Sta planirate da ucinite da promenite njihovo misljenje?

P. Bubalo: Cinjenica je da je ovo nestabilan region. Svaki dan se cine napori da se to promeni. Jedna od stvari koja moze da popravi imidz je i nedavni pocetak grinfild investicije fabrike za proizvodnju konzervi Bol, i to je najbolji poziv svim drugim investitorima da u Srbiju vredi dolaziti. Najvazniji deo sporazuma sa MMF nisu krediti koji ce doci, vec signal stranim investitorima da je makrofinansijska politika ove vlade prihvatljiva.

Sto se tice investicija, strani investitori prognoziraju da ce njihov obim biti ne vise od 400 miliona evra.

P. Bubalo: O nivou investicija iz prosle godine ne mozemo da pricamo, jer je Srbija prodala najatraktivnije delove industrije i privrede. Medjutim, Vlada ce ove godine raditi na privatizaciji sistema u restrukturiranju cije mnoge dugove treba otpisati. Ukoliko Vlada pokaze tu odlucnost i hrabrost onda cemo imati najveci moguci uspeh u privatizaciji. Moje ocekivanje je da ce za najvise mesec i po dana biti u celini zavrsena privatizacija prve firme u restrukturiranju, sto je veliki uspeh. Proces restrukturiranja je veoma delikatan, posebno sto u tih pedesetak firmi radi vise radnika nego u 1.200 preduzeca koliko je prodala prethodna vlada, ali tu ce se meriti uspeh privatizacije koju treba da obavi sadasnja vlada.

Srpska Vlada stalno daje signale da ce eventualna pobeda Tomislava Nikolica udaljiti Srbiju od Evrope. Zar ne bi bilo svrsisodnije da se u javnost salju upravo suprotne poruke, jer na ovaj nacin zaista stavljamo drzavu u poziciju da ukoliko pobedi kandidat radikala EU preduzme represivne mere, jer smo im sami to sugerisali?

P. Bubalo: Ja sam potpuno na liniji takvog razmisljanja. Ali nekorektno bi bilo da se ne prenese ono sto se cuje u svetu. Mi pokusavamo da objasnimo da je kontraproduktivno vrsiti takav pritisak, ali bilo bi kontraproduktivno i kad bi se precutali takvi signali. Licno me nervira toliki pritisak.

Vojislav Stevanovic