Preko mita do profita

Pise: Ivan Sekulovic

Srbija i Crna Gora medju zemljama u tranziciji sa najvisim stepenom korupcije - U zemljama bivseg Istocnog bloka situacija nesto bolja nego pre nekoliko godina - Za ulazak u Evropsku uniju potrebno je donosenje sveobuhvatnog zakonodavnog okvira za borbu protiv korupcije i njegova stroga primena

Prema rezultatima studije Svetske banke "Anti-korupcija u tranziciji 2", koju Ekonomist magazin predstavlja svojim citaocima, drzavna zajednica Srbija i Crna Gora nalazi se na sestom mestu po politickoj korupciji medju dvadeset i sest zemalja u tranziciji. Da situacija nije tako crna, pokazuju merenja administrativne korupcije, prema kojem nasa zemlja zauzima "zlatnu sredinu" - sa jedanaestim, odnosno sedamnaestim mestom na osnovu dva kriterijuma kojima je meren ovaj oblik korupcije. Rezultati studije posebno su zanimljivi za one koji se bave ekonomskim pitanjima, jer su dobijeni samo na osnovu odgovora preduzeca, njih oko sest i po hiljada, u periodu od 1999. do 2002. godine. Studija Svetske banke poredi rezultate sprovedenih anketa sa svojim prethodnim izvestajem o korupciji iz 1999. godine, kojim nasa zemlja nije obuhvacena.

"Procvat" korupcije na Balkanu

Srbija i Crna Gora se na osnovu oba kriterijuma za ocenu indeksa politicke korupcije nalazi na sestom mestu od dvadeset i sest zemalja u tranziciji, pocev od najlosijeg mesta. Pri tom, za potrebe studije koriscen je uzi pojam politicke korupcije koji podrazumeva - uticaj pojedinaca, grupa ili preduzeca na predstavnike vlasti nezakonitim i netransparentnim davanjem provizije privatnih dobara radi oblikovanja sadrzine zakona i odluka drzavnih organa u nameri sticanja koristi ili prednosti na trzistu. Sira definicija obuhvata oblike poput nezakonitog politickog finansiranja i suptilnije forme korupcije, kao sto je zloupotreba javnih fondova i drzavnih sredstava u partijske svrhe.

Prema prvom kriterijumu, kojim je meren stepen uticaja korupcije na poslovanje preduzeca, nasa zemlja ima indeks 0,6. Preduzeca su se izjasnjavala preko pet ponudjenih odgovora: 0 - bez uticaja, 1 - mali uticaj, 2 - umeren uticaj, 3 - veliki uticaj, 4 - odlucujuci uticaj (grafikon 1). Po drugom kriterijumu, politicku korupciju je kao sredstvo ostvarivanja boljih poslovnih rezultata u 2002. godini koristila trecina nasih preduzeca.

Prema regionima, politicka korupcija je najvisa u zemljama jugoistocne Evrope. Po oba kriterijuma losije rezultate od nas imaju: BiH, Bugarska i Albanija, dok je najnizi stepen zabelezen u centralnoj Evropi i baltickim zemljama. Zanimljivo je da preduzeca u Jermeniji i Rusiji redje pribegavaju politickoj korupciji nego ona u Poljskoj i Madjarskoj. Od javnih institucija, najveci uticaj na biznis ima korupcija u sudovima, a najmanji u centralnoj banci.

Preko dva kriterijuma za ocenu indeksa administrativne korupcije ocenjeno je da se SCG nalazi na jedanaestom, odnosno sedamnaestom mestu, pocev od najlosijeg. Administrativnom korupcijom se utice na isti nacin i na iste subjekte kao i politickom, ali sa ciljem oblikovanja primene zakona i drugih propisa.
Prema prvom kriterijumu, koji meri visinu mita koji se daje na godisnjem nivou, proizlazi da su nasa preduzeca u 2002. godini trosila 1,5 odsto svojih ukupnih godisnjih prihoda za korupciju.

Drugi kriterijum, prema kojem nasa zemlja ima indeks od blizu 2,5, pokazuje koliko cesto firme pribegavaju davanju mita. Na skali od 1 do 6 ponudjeni odgovori su bili: 1 - nikada, 2 - retko, 3 - ponekad, 4 - cesto, 5 - uobicajeno, 6 - uvek.

Na regionalnom nivou, administrativna korupcija je najvisa u jugoistocnoj Evropi i zemljama bivseg SSSR-a. SCG, BiH i Makedoniju, koje imaju visok stepen politicke korupcije, istovremeno karakterise nizi stepen administrativne. Korupcija se najcesce javlja u postupcima izdavanja dozvola, gradjevinske inspekcije i naplate poreza.

Pored merenja politicke i administrativne korupcije, studijom su obuhvaceni odgovori preduzeca o njihovoj percepciji uticaja korupcije na biznis u poredjenju sa ostalim faktorima, kao sto su: makroekonomska stabilnost, vladavina prava, visina poreza i kvalitet infrastrukture. Nasa preduzeca su u 2002. godini korupciju smatrala tek desetim problemom po znacaju za poslovanje, sto je SCG svrstalo na sedamnaesto mesto, pocev od najlosijeg, sa indeksom 2,1.

Rezultati studije pokazuju da su preduzeca u zemljama u tranziciji u 2002. godini korupciju u proseku smatrala manjom preprekom za biznis nego 1999. godine. Taj rezultat zabelezen je medju odgovorima u cetrdeset odsto ispitivanih zemalja, a samo u dve zemlje su u preduzecima korupciju videli kao jos vecu prepreku. Nivo politicke korupcije je, izgleda, u ispitivanim zemljama u proseku blago opao, iako je u odnosu na 1999. porastao broj preduzeca koja joj pribegavaju. Ovaj rezultat se tumaci kao verovatna posledica otvaranja trzista za uticaj veceg broja aktera, narocito u zemljama u kojima se politicka i privredna konkurencija razvijaju zbog ubrzanog privrednog rasta, sto dovodi do opadanja krajnjeg uticaja politicke korupcije na nivou preduzeca. Sto se tice administrativne korupcije, trendovi su jos neizvesniji, ali je ocigledno da je ona u mnogim zemljama u padu u oblasti naplate poreza, dok je u nekim zemljama u porastu u oblasti javnih usluga.

U analizi su koriscene nezavisne varijable za koje se smatra da uticu na stepen korupcije: karakteristike preduzeca, mere ekonomske politike i stabilnost drzavnih institucija, privredni rast, izbori i efektivno trajanje izabrane vlasti i optimizam, odnosno pesimizam preduzeca. Poslednja varijabla uporedjuje menadzersko vidjenje makroekonomske stabilnosti sa realnim stanjem, na osnovu cega se dobija razlika koja predstavlja odraz njihovog optimizma ili pesimizma. U dobrom poslovnom ambijentu privrednici korupciju smatraju manjim problemom, pa zbog toga uredjenije drzave imaju i manje stetnu korupciju.

Srbija bez anti-korupcione strategije

Romano Prodi, predsednik Evropske komisije, jos 2002. godine formulisao je stav Evropske unije prema korupciji u zemljama u tranziciji izjavom da je ona "izuzetno ozbiljan problem, koji mora da bude resen pre pristupanja". Nakon 5. oktobra, Srbija je u reformskom talasu ucinila dosta na polju formulisanja "pravila igre" na trzistu i time indirektno doprinela smanjenju stepena korupcije. Direktan uticaj na resavanje ovog problema imalo je donosenje zakona o sprecavanju pranja novca, javnim nabavkama i finansiranju politickih stranaka, kao i uspostavljanje Saveta za borbu protiv korupcije.

Medjutim, cini se da poruke iz Evrope nisu doprinele svatanju pravog znacaja ovog pitanja. Iako je prethodna vlada pala dobrim delom zbog svog koruptivnog potencijala, ne cini se da je aktuelna vlada premijera Kostunice resena da sistematski pristupi ovom problemu. Konacno je usvojen dugo ocekivani zakon o sprecavanju sukoba interesa, a najavljeno je i donosenje antimonopolskih zakona. Cini se da ce sa Savetom za borbu protiv korupcije odnos biti korektniji. Ali nacionalna strategija za borbu protiv korupcije podrazumeva i resavanje niza drugih pitanja, kao sto su: uspostavljanje ombudsmana za Srbiju, donosenje zakona o slobodnom pristupu informacijama, konacno uredjenje oblasti radio-difuzije i jacanje nezavisnosti medija minimiziranjem politickog uticaja na njih.

Zakoni (kome je do legaliteta stalo) moraju da se primenjuju, sto je misljenje koje ocigledno ne dele brojne politicke partije koje nisu u roku prijavile svoju imovinu prema Zakonu o finansiranju politickih stranaka. Pored toga, sem ove najnovije studije Svetske banke o korupciji, i druga istrazivanja u svetu pokazala su da na smanjenje uticaja korupcije na poslovanje znatno utice optimizam privrednika zasnovan na povoljnim makroekonomskim kretanjima i dobroj ekonomskoj politici. Kakva je trenutna situacija kod nas u tom pogledu? Prema "Konjukturnom barometru" Ekonomskog instituta, 85 odsto privrednika sadasnje stanje u privredi ocenjuje losim, a 75 odsto njih smatra da se u narednim mesecima poslovni ambijent nece popraviti. Vlada Srbije, ocigledno, ima pune ruke drugog posla.

Sta kaze Transparency International?

Studija Svetske banke se u prilicnoj meri poklapa sa rezultatima svetski poznatog Indeksa percepcije korupcije organizacije Transparency International za 2004. godinu. Za potrebe tog izvestaja takodje su anketirana preduzeca, ali i univerzitetski radnici i analiticari rizika. Prema Indeksu, kojim je za period jul 2002.- jun 2003. merena samo politicka korupcija, SCG se nalazi na 106. mestu po uspesnosti od ukupno 133 zemlje, sa indeksom od 2,3 na skali od nula (visoka korupcija) do deset (bez korupcije). Primera radi, Finska je na prvom mestu sa indeksom 9,7, Australija na osmom sa 8,8, SAD na osamnaestom sa 7,5, Madjarska je na 40. mestu, Bugarska i Ceska su na 54. mestu, zatim Hrvatska (59.), Poljska (64.), Rusija (86.), Zambija (92.) i na samom dnu Banglades sa indeksom 1,3.

Postoje i brojne druge studije, od kojih neke iznose drugacija vidjenja stepena korupcije i trendova promene indeksa. Razlike proizlaze iz teskoca u merenju ovog fenomena, koji je po samoj svojoj prirodi skriven od javnosti, pa kao takav najcesce moze da se procenjuje samo na osnovu subjektivnih kriterijuma. Indeksi korupcije predstavljaju pribliznosti, pa prema Danijelu Kaufmanu, jednom od vodecih svetskih autoriteta u ovoj oblasti, oni ne smeju da budu korisceni kao samostalna osnova za formulisanje politike medjunarodnih finansijskih institucija i stranih investitora prema drzavama.

Zasto je vazna borba protiv korupcije?

Prema mnogim istrazivanjima, povecanje korupcije direktno vodi smanjenju stranih investicija, produktivnosti i privrednog rasta. Korupcija nosi sa sobom ekonomsku neefikasnost i rasipnost, uticuci pritom na raspodelu fondova, proizvodnju i potrosnju. "Korupcija je stetna iz prostog razloga sto se vazne odluke donose iz zadnjih namera, bez obzira na posledice koje to moze da prouzrokuje siroj zajednici", navodi se u "Antikorupcijskom prirucniku", nezaobilaznom vodicu kroz pitanja o korupciji i borbi protiv nje, prevedenom na preko dvadeset jezika (odnedavno i na srpski). U svetu se i dalje vode polemike oko najboljih nacina za suzbijanje ove prakticno neiskorenjive pojave. Dzeremi Poup, autor "Prirucnika" i jedan od osnivaca organizacije Transparency International, tokom nedavne posete Beogradu porucio je da ne postoji jedinstven nacin za borbu protiv korupcije: "Anti-korupcijske institucije su, nazalost, samo “spisak zelja”, i kao takve unapred osudjene na skromne rezultate". Prema njegovim recima, najbolja osnova za borbu protiv korupcije je javni interes. Kao njegovi nosioci posebno moraju da se angazuju civilni sektor i mediji, ali i ostale drustvene grupe i institucije. Na primenu zakona ne moze mnogo da se racuna, jer se o tome stara skupstina, u kojoj se najcesce i nalazi najveci broj korumpiranih politicara. "Politicari se borbom protiv korupcije bave uglavnom u predizbornim kampanjama, zanemarujuci je po dolasku na vlast. Oni ne svataju da im takvo ponasanje dugorocno steti, jer korupcija i tajnost informacija unistavaju poverenje gradjana u vlast", kaze Poup

EKONOMIST