Put Crne Gore u Evropu:Ipak je daleko

Pise: Ilija Despotovic

Svi relevantni faktori u Crnoj Gori su odani Evropi i medjusobno se kritikuju oko toga ko u tom smislu nije dovoljno aktivan

Strateska politika crnogorske vlasti, vec niz godina, ozvanicena je kao "put u Evropu". Vladajuce partije na nekoliko posljednjih izbora, cak i na zadnjim lokalnim u opstini Tivat, koji su odrzani 18. maja, nastupa sa sloganom "za evropsku Crnu Goru". Izborna lista Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije pobijedila je na parlamentarnim izborima 2002. godine upravo pod tom politickom oznakom. Parlament, Vlada, glavne politicke partije, vise nevladinih organizacija.., takodje naglasavaju "evropski put" kao neophodnost i strateski zadatak. Donose se, u tom pravcu, zakoni na osnovu evropskih standarda, prilagodjavaju se drzavne i druge institucije, a pri Vladi Crne Gore postoji posebno ministarstvo za evropske integracije. Uskoro bi trebalo da bude osnovan i poseban savjet koji ce se time baviti.

Crnogorski politicari, u prvom redu premijer Milo DJukanovic, ne propustaju nijednu priliku, posebno kad se obracaju stranim gostima koji gotovo svakodnevno pohode Crnu Goru, da naglase njenu odanost Evropi. Opozicija i sama, kad kritikuje vlast, nerijetko je prekorijeva i zbog toga sto, navodno, nije iskrena u evropskoj orijentaciji. Ima, stavise, ocjena da vlast simulira odanost evropskim standardima. Dakle, i opozicija je za "evropski put". Vec nevladina organizacija Grupa za promjene (GZP), osobito njen lider Nebojsa Medojevic, glavnu politicku pricu protiv aktuelne vlasti u Crnoj Gori veze oko toga da nije dovoljno aktivna u procesu pridruzivanja Evropskoj uniji. Medojevic cesto zna da kaze da Vlada ne radi gotovo nista za "evropski put".

Dakle, svi relevantni faktori su odani Evropi i medjusobno se kritikuju oko toga ko u tom smislu nije dovoljno aktivan. Obican narod takodje, po aprilskom istrazivanju podgorickog Centra za demokratiju (CEDEM), podrzava uclanjenje Crne Gore u EU. Vise od 84 odsto ispitanika zeli da Crnu Goru vidi u EU. Protiv je svega 5,4 odsto, a nesto preko 11 odsto ispitanika o tome nema stav. Prema istom istrazivanju, provladine pristalice u jos vecem procentu (94,2 odsto) traze clanstvo u EU, a od pristalica tzv. prosrpskih partija - 76,3 odsto. To isto zeli gotovo 79 odsto pristalica Liberalnog saveza i gotovo 87 odsto simpatizera GZP.

Izmedju Brisela i Seveningena

Ipak, kad se javno mnenje pocne "cackati" na drugim pitanjima, vidi se da Evropa i ne stoji tako dobro u Crnoj Gori. Ugledni politicki i socijalni analiticar u Podgorici Rade Bojovic za Ekonomist magazin ocjenjuje da je "profil crnogorskog drustva" takav da ono jos, objektivno, nije zrelo za Evropu. Odnosno, tvrdi Bojovic, crnogorsko drustvo pokazuje da je "jos veoma udaljeno od vrijednosti" koje ga preporucuju za Evropu.

Komentarisuci upravo objavljene podatke CEDEM-a o politickom javnom mnenju u Crnoj Gori, Bojovic skrece paznju na relativno visok procenat ispitanika koji i dalje, na listi sopstvenog povjerenja, visoko rangiraju Slobodana Milosevica, Vojislava Seselja ili Amfilohija Radovica. Njih trojica su na prva tri mjesta na listi 17 politicara koji su od ispitanika tzv. prosrpskih partija u Crnoj Gori dobili najvisu prosjecnu ocjenu, 4,19, 4,09 i 3,74, a ocjene mogu da budu od 1 do 5.

Od 1.030 ispitanika u devet crnogorskih opstina - 44,5 odsto se izjasnilo protiv saradnje sa Haskim tribunalom, a 15 odsto o tome nema stav. Od pristalica tzv. prosrpskih partija u Crnoj Gori, protiv te saradnje je blizu 91 odsto. Cak i crnogorski liberali, 21 odsto, ne pruzaju punu podrsku toj saradnji, a protiv toga je i gotovo 11 odsto provladinih pristalica. Blizu 28 odsto ispitanika ne zeli da Crna Gora ima oslonac na bilo koga u svijetu.

Gotovo 24 odsto pristalica GZP, "najevropejskije" organizacije, takodje smatra da Crnoj Gori niko nije potreban u svijetu, a to misli i 21 odsto provladinih pristalica.

"Sve to pokazuje da je crnogorsko drustvo jednom nogom u Briselu, a drugom u Seveningenu", rijeci su Bojovica, koji ocjenjuje da u Crnoj Gori postoje protivurjecne tendencije. Vise je, po svemu sudeci, deklarativnosti u politickim stavovima nego spremnosti da se dosljedno slijedi "put u Evropu" i integracija sa modernim svijetom. Posebno su indikativni podaci iz pomenute ankete koji se odnose na GZP, koja se sve vise i otvorenije tretira kao politicka partija. Pristalice GZP su u CEDEM-ovoj anketi, u visokom procentu, dali dobru prosjecnu ocjenu Amfilohiju Radovicu, Vojislavu Kostunici, pa i Slobodanu Milosevicu. Protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu izjasnilo se citavih 51,1 odsto pristalica GZP!

Ovi podaci su upravo nesto bolje osvijetlili strukturu, politicki profil, pa i vrijednosni karakter GZP, za koju mnogi misle da moze donijeti "politicki prelom" u Crnoj Gori. Vrlo je, na primjer, simptomaticno da je 46,6 odsto pristalica GZP protiv samostalnosti Crne Gore, iako su se lideri te grupacije nekad izricito izjasnjavali u prilog drzavne suverenosti. Oni, doduse, kazu da ni danas nijesu protiv toga, ali navode da je od globalnih drzavnih pitanja "mnogo vaznije kako zivimo".

EKONOMIST