Politika i trgovina

USTAV ZA PREDSEDNIKA

Pise:Bojana Oprijan Ilic

Da li je na politickoj sceni Srbije na pomolu velika trgovina? Ili se ona, u "bek stejdzu", vec odigrava. Da, naime, DSS podari Tomislavu Nikolicu mesto predsednika drzave, a SRS Vojislavu Kostunici - ustav. Puno toga govori tome u prilog. Kako sada stvari stoje, nema nikakvih sansi da tzv. demokratski blok na predsednickim izborima nastupi sa jednim kandidatom. Tojest, da DSS podrzi Borisa Tadica. A kad bi ga, posle svega, svih svadja i muckih udaraca i podrzao, ne zna se da li bi to lideru demokrata donelo vise pozitivnih ili negativnih poena. Jer, niti bi ta podrska bila iskrena, niti bi mu donela ko zna koliko glasova pristalica Demokratske stranke Srbije, a sigurno bi odbila neke glasace Demokratske i njoj bliskih stranaka. Jos manje se vidi koja bi to "nezavisna", "nestranacka" itd. licnost mogla oko, uz i iza sebe okupiti zavadjeno, dezorijentisano i razocarano demokratsko (i ono gradjansko i ono nacionalno) biracko telo. I da skupi, dakle, bar milion, ako ne i vise glasova, koliko ce, gotovo bez ikakve sumnje, "nakrmiti" samouvereni lider radikala. Jer su mu, fakticki, "protivnici" rascistili teren i otvorili put do pobede.

Sam Vojislav Kostunica, koga vecina analiticara smatra jedinim kandidatom koji bi mogao da pobedi Nikolica, sve spekulacije u tom pravcu definitivno je odbio. "Na mestu predsednika Vlade Srbije mogu mnogo vise da ucinim nego sto sam mogao na mestu predsednika SRJ i zapoceti posao sigurno necu ostaviti", rekao je u intervjuu “Politici”, aktuelni premijer. Povrh toga, sigurno je da bi, imajuci u vidu njegov i politicki i licni profil, Kostunica donosenje novog ustava Srbije smatrao svojom velikom, i politickom i licnom, pobedom. Zato verovatno i misli da cena, u vidu otvorenog saveza sa radikalima, koju zbog toga treba platiti, nije previsoka. U tom uverenju ga, nesumnjivo, podrzavaju i njemu bliska drustva i pojedinci. (I racunaju, da malo spekulisemo, da bi sa tim kapitalom, ako bude zeleo, lako mogao da pobedi vec na prvim sledecim predsednickim izborima.)

"Truli kompromis" ili "strpljivo usaglasavanje"

Rad na zameni najviseg republickog pravnog akta, da podsetimo, zapocela je prosle godine Ustavna komisija, ali zbog stranackih svadja i narastajuce parlamentarne krize, prakticno nije odmakla dalje od pocetka. Odmah po formiranju, Komisiju su napustili predstavnici DSS-a i SPS-a, nezadovoljni "majorizacijom" (tj. preglasavanjem), dok su radikali vec prethodno odbili da ucestvuju u njenim aktivnostima. Nova vlast je nedavno umesto Komisije formirala skupstinski Odbor za ustavna pitanja (u kom su predstavnici svih parlamentarnih stranaka). To telo, dakle, bice u narednim mesecima kljucno mesto gde ce nam se krojiti ustavno odelo.

Mada je vec nekoliko visokih politickih funkcionera najavilo donosenje najviseg pravnog akta do Vidovdana (28. juna), ustavni eksperti upozoravaju da je "umesto trulih kompromisa" mnogo vaznije "strpljivo usaglasavanje" kako bi se dobio kvalitetan i dugorocan Ustav. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic podseca da novi "zakon nad zakonima" treba da bude okvir celovite reforme pravnog, ekonomskog i politickog sistema, pouzdan osnov pravne drzave i vladavine prava. Kako sada stvari stoje, ukoliko do "strpljivog usaglasavanja" zaista dodje, pa novi ustav bude rezultat zajednicke zelje da Srbija dobije dobru "pravnu uzdanicu", treba na najbolji nacin resiti jos 11 otvorenih pitanja, od kojih cemo ovde sire govoriti o nekoliko najvaznijih.

Rec je, naravno, o razlikama izmedju do sada ponudjenih ustavnih predloga, a skupstinski odbor je u razmatranje uzeo njih sest: Beogradskog centra za ljudska prava, Demokratske stranke Srbije, profesora Pavla Nikolica (Ustav kraljevine Srbije), Foruma juris i Demokratske stranke i G17 plus. Posao Odbora bice da usaglasi ponudjena ili ponudi neka nova resenja, odnosno predloge vodecih stranaka. Kao sto je poznato, Ustav koji predstoji treba doneti po postupku koji predvidja sada vazeci, sto znaci dvotrecinska vecina u parlamentu i referendumska vecina od ukupnog broja upisanih glasaca.

U postojecoj politickoj konstelaciji ova, po mnogima velika prepreka, ipak bi se mogla prevazici: bilo tako sto ce se (formalno?) vladajucoj koaliciji (DSS, G17 plus i SPO-NS) prikljuciti i DS, bilo tako sto ce ponovo proraditi nedavno manifestovana koalicija DSS-SRS-SPS. Kako bilo, dvotrecinska vecina uopste ne izgleda tako nedostizno. Takodje, dodaje se, i skoro jednoglasno prihvacena skupstinska odluka da se pristupi promenama Ustava, ukazuje na mogucnost (i vrlo sirokog) politickog konsenzusa. Dakle, koje su sporne tacke u pogledu sadrzine buduceg najviseg pravnog akta oko kojih bi se mogao naci konsenzus ili ce biti predmet politicke "razmene" interesa?

Tri kljucna problema

Medju "11 otvorenih pitanja" (vidi dodatak), po misljenju najveceg broja strucnjaka za ustavno pravo, tri su kljucna. Najpre, sta ce pisati u preambuli - da li je Srbija drzava srpskog naroda ili drzava gradjana. Beogradski centar definise je kao multietnicku, gradjansku, pravnu i socijalnu, slicno DSS-u - u cijem je opisu izostala rec "multietnicka", dok za DS i G17 plus ona treba da bude multietnicka, gradjanska i demokratska. Pavle Nikolic se zalaze za drzavu srpskog naroda, gradjansku, socijalnu i pravnu, a Forum juris za demokratsku, gradjansku, multietnicku, sekularnu i pravnu.

Resenje bi, smatra Slobodan Vucetic, moglo biti u kompromisnoj formulaciji koja bi u svojoj osnovi trebalo da ima gradjanski suverenitet, odnosno ravnopravnost svih gradjana Srbije. Mnogi pitanje izbora predsednika Republike smatraju najspornijim, a predsednik Skupstine Predrag Markovic na prvoj sednici Odbora oznacio ga je cak kao jedinu tacku ozbiljnog neslaganja. U svojoj pismenoj ponudi projekta novog Ustava DSS se zalozio za direktan izbor predsednika, isto kao i G17 plus, a DS, Beogradski centar za ljudska prava i Forum juris - za izglasavanje u parlamentu. Ovaj slozeni ustavno-pravni problem Pavle Nikolic je "resio" vrlo jednostavno - opredeljujuci se za monarhiju.

Nezavisni ustavni strucnjaci slazu se da neposredan izbor predsedniku Republike daje visi stepen demokratskog legitimiteta i autoriteta kao faktora ravnoteze u podeli vlasti. S druge strane, izbor predsednika u parlamentu u saglasju je sa parlamentarnim sistemom vlasti.

Kompromis, ako se vec za predsednika glasa u okrilju skupstine, sastoji se u tome sto bi to onda morala biti kvalifikovana dvotrecinska vecina umesto "tankog" preglasavanja. U varijanti direktnih predsednickih izbora, smatraju konstitualisti, bitno je smanjenje velikih ustavnih ovlascenja "prvog coveka" Republike. To ce, izmedju ostalog, biti test da li na domacoj politickoj sceni postoji kriticna masa politicke svesti oko neizbeznog pravnog ogranicenja vlasti ukljucujuci i - predsednicku funkciju. U tom kontekstu Slobodan Samardzic, politicki savetnik Vojislava Kostunice, zalagao se za "izvornu narodnu legitimnost predsednika Republike", alias njegov neposredan izbor, s tim sto bi predsednicka ovlascenja bila ogranicena voljom parlamentarne vecine.

U odnosu na skupstinu on bi, po Samardzicu, ipak imao pravo suspenzivnog veta kojim bi skrenuo paznju javnosti na neku vaznu odluku parlamenta na koju u krajnjoj liniji ne moze da utice. Velika ili ne, tek predsednicka ustavna ovlascenja, po dosadasnjem iskustvu, svodila su se uglavnom na vladavinu ljudi, a ne institucija. Uzgred, prema skorasnjim izjavama radikalskog kandidata Nikolica ne znamo da li je to (daljnja) pretnja, odnosno obecanje.

Znacajne, mozda najvece razlike medju onima koji treba da podrze ustavne promene, a potom i da ih usvoje, postoje u pogledu decentralizacije Srbije. Beogradski centar je pristalica regiona, kao i DSS; Forum juris smatra da su najpogodnije pokrajine, autonomne teritorijalne zajednice, dok se DS i G17 plus zalazu za asimetricne pokrajine i regione. Monarhista Nikolic predlaze podelu na - oblasti. Status "juzne srpske pokrajine" ce, po svemu sudeci, ostati racionalna pravna praznina, jer se u buducem Ustavu o tome ne moze reci vise od onoga sto je realnost, a realnost je Rezolucija 1244 koja je Kosovo i Metohiju ostavila u sastavu (tadasnje) Savezne Republike Jugoslavije, ali o cijoj ce se konacnoj sudbini, tj. o tome da li ce ono dobiti punu nezavisnost ili ne, odlucivati kasnije.

Ukratko, pitanje je da li ce, i koliko, biti regiona, da li ce se pored Vojvodine pojaviti jos neka autonomna pokrajina, kao i kakav ce biti odnos regiona prema pokrajini ili pokrajinama te prema opstinama - gde treba vise nego do sada negovati lokalnu samoupravu. Po svatanju Slobodana Vucetica, u pogledu decentralizacije Republike resenje treba traziti "negde izmedju koncepta unitarne i visoko decentralizovane Srbije sastavljene od regiona sa sirokim nadleznostima". U prilog tome, smatra on, ide realno stanje u Srbiji i nedostatak iskustva regionalne drzave. "Srbija je isuvise mala i siromasna drzava za slozenu i skupu decentralizaciju. Zato bi, verovatno, najbolje bilo redefinisati, modernizovati koncept dve postojece autonomne pokrajine u skladu sa evropskim standardima i iskustvima", pise Vucetic. On precizira da je rec o autonomijama bez atributa drzavnosti te da "umesto na komplikovanu i skupu regionalnu decentralizaciju u ovoj fazi naglasak treba staviti na jacanje lokalne samouprave koja bi takodje bila asimetricna (sira lokalna samouprava velikih gradova, posebno Beograda).

Politika i pravo

Zoran Tomic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, takodje se zalaze za dekoncentraciju drzavne uprave i ustavno apsolutno novu teritorijalnu organizaciju Srbije "uz harmonican sistem regiona i visestruku naglasenost autonomno-pokrajinske pozicije Vojvodine, pri cemu ona sama ne bi bila izuzeta od regionalne izdeljenosti".

U vezi sa (ne)definisanim statusom Kosova, Zoran Tomic tvrdi da je jedino resenje uvrstiti u Ustav prelazne odredbe oslanjajuci se na pomenutu Rezoluciju i uz napomenu da ce taj status kasnije biti resen. Na slican nacin mora se regulisati nedoumica hoce li Srbija u konacnici biti samostalna ili clanica drzavne zajednice sa Crnom Gorom. Polozaj Kosova i Metohije, ocenjuje Vucetic, bez obzira na njegov privremeni medjunarodno-pravni status, u novom ustavu treba da bude nacelno definisan kao visoka autonomija u okviru Srbije u skladu sa odgovarajucim evropskim iskustvima, ali i kao decentralizovana autonomija u okviru same pokrajine, cija unutarnja autonomija mora omoguciti ravnopravnost svih gradjana.

Koliko je stvarno gorucih pitanja povodom novog ustava Srbije te kakva je njihova politicka tezina - pokazace se tokom narednih nekoliko meseci. Da bi se ona resila, odnosno usaglasila izmedju razlicitih stranackih "polova" radi istinske ustavne demokratije, neophodna je politicka, pravna, kao i opsta kultura. Na zalost, od toga se malo cime mozemo pohvaliti. Vazno je, kako kaze Zoran Tomic, da nam sve to bude jednostavno normalno, a ne nametnuto. Danas, medjutim, normalan pravni sistem skoro nikom ne odgovara, jer pravo obavezuje, a politika ne...

Jedanaest "zigosanih"

U analizi predloga ustava Srbije, uradjenoj u republickoj skupstini, navedeno je 11 "otvorenih pitanja" novog ustava. Medju njima se, naravno, nalaze i tri kojima je u ovom tekstu poklonjeno vise paznje, ali radi preciznosti ovde ce biti navedeno svih 11 spornih tacaka, iduci po redu iz skupstinske "matrice". Dakle, to su: Postupak donosenja novog ustava; Postupak revizije ustava; Karakter drzave (nacionalna ili gradjanska); Decentralizacija; Izbor predsednika Republike; Status Kosova i Metohije; Sastav parlamenta (jednodomni ili dvodomni); Ovlascenja predsednika (sefa drzave); Ovlascenja Vlade (jaka ili slaba); Nacin izbora sudija; Ustavna zalba.

Odbor

Odbor za ustavna pitanja, koji treba da sacini predlog novog ustava Srbije i predlozi ga Narodnoj Skupstini cine predstavnici svih parlamentarnih stranaka:
Milorad Vucelic (SPS),
Zarko Obradovic (SPS),
Aleksandar Vucic (SRS),
Tomislav Nikolic (SRS),
Petar Jojic (SRS),
Zoran Krasic (SRS),
Dragutin Peric (SRS),
Gordana Pop-Lazic (SRS),
Vjerica Radeta (SRS),
Milan Stevovic (SRS),
Miodrag DJidic (DS),
Bajram Omeragic (poslanicka grupa DS, stranka SLPS),
Dusan Petrovic (DS),
Dragor Hiber (poslanicka grupa DS, stranka GSS),
Miroslav Jankovic (DSS, stranka NDS),
Nenad Lemajic (DSS),
Rados Ljusic (DSS),
Goran Rakovac (DSS),
Dejan Mikavica (DSS),
Predrag Markovic, predsednik Odbora (G17 plus),
Vladimir Milankov (G17 plus),
Sava Urosevic (G17 plus),
Vladimir Homan (G17 plus),
Vojislav Mihajlovic (SPO-NS) i
Zoran Cirkovic (SPO-NS).

Ekonomist