Haos na politickoj sceni Srbije 

Piser:Jovan Radovanovic

Politicka scena Srbije u ovom trenutku lici na ogromnu pozorisnu scenu na kojoj vise raznih glumackih trupa istovremeno igra neku svoju predstavu  

Nova vlada s jedne strane, skupstina s druge, nevladine organizacije, mediji i javnost uopste s trece, a svi se istovremeno naglas svadjaju. Scena je, ukratko receno, vrlo haoticna.  

Sve je to normalno za jedno drustvo u previranju, kao sto su permanentne rasprave u demokratiji uobicajena stvar, ali iz tih rasprava u drugim drzavama obicno dolazi do nekog rezultata.Srbija, medjutim, pati od hronicnog nedostatka ozbiljne politicke elite, od koje se ocekuje da definise nacionalne ciljeve i strategiju kako da se ti ciljevi ostvare, a s druge strane ima jednu razbijeno i dezorijentisano javno mnjenje, totalno zbunjeno krajnje protivrecnim porukama koje im iz te infantilne politicke elite dolaze. Agresivna ofanziva nacionalpatriotskih snaga, koje sve jace uporiste imaju i u vrlo znacajnom delu vladajuce koalicije, i njihove sve izrazenije revansisticke namere prema svima koji se definisu kao prozapadno ili reformisticki orijentisanima, ne zabrinjavaju samo deo domace, vec i te kako izazivaju ozbiljnu strepnju onog dela strane javnosti zainteresovane da se Srbija brze modernizuje i integrise u Evropu.

A signala za zabrinutost ima dovoljno. Srbija u junu treba da dobije predsednika, sa vrlo ozbiljnim izgledima da to bude predstavnik ultranacionalista, radikal Toma Nikolic. Usvajanje zakona o finansiranju optuzenih pred Haskim tribunalom, najavljeno ukidanje specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zlocine, povratak SPS-a u ministarstva i to na visoke funkcije, zaustavljanje reforme obrazovanja sa obrazlozenjem da nije dovoljno srpska i nacionalna, neverovatna debata u skupstini oko zakona o sukobu interesa, sve su to signali o zaokretu i ponistavanju rezultata ostvarenih posle svrgavanja Milosevica sa vlasti. Jacanje politickih snaga Milosevicevog rezima je najociglednija u medijima koje preplavljuje agresivna retorika iz tih vremena, a cije se posledice ogledaju u sve brutalnijim ne samo verbalnim, vec i fizickim napadima na neistomisljenike i predstavnike nacionalnih manjina; zastrasivanje i pretnje svima koji se usude da upozore na ozbiljne posledice po gradjane ove zemlje zbog oceglednog zaokreta u desno.

Kakva ih sudbina ceka, objasnio je visoki funkcioner SPS-a, Dusan Bajatovic, izjavivsi da ce biti progranjani svi oni koji su se zalagali za predaju osumnjicenih za ratne zlocine Haskom tribunalu, a jedan je to vec platio glavom, rece Bajatovic, misleci na Zorana DJindjica. Za takve izjave bi u svakoj normalnoj drzavi morao odmah da se zainteresuje javni tuzilac, ali se ovde to ne dogadja, vec se napadaju oni koji takve izjave smatraju nedopustivim. No, zar to treba da cudi ako je sve ucinjeno da zlocinci budu promovisani u nacionalne heroje, a medjunarodni sud u Hagu za najveceg neprijatelja citavog srpskog naroda.