PROGRAM ZA STVARANJE SAVREMENE I BOGATE CRNE GORE

“Vec odavno za mene nije vazno sta ko u ovom nasem drustvu ume da kaze, ni kojim recima, ni kakvim tonom, nego sta zna da uradi, kako to radi i kako ono sto je jednom uradio ume posle da odrzava, usavrsava i brani “ – I.Andric

Postovani citaoci PCNEN-a,

Nadajuci se da ce nam urednistvo PCNEN-a ustupiti dio prostora, iskoristio bih mogucnost da pozovem sve zainteresovane da se ukljuce u stvaranje  prvog  elektronskog programa ( PEP), ciji je radni naziv “PROGRAM za stvaranje  savremene i bogate Crne Gore”.

Ideja je sledeca:

U Crnoj Gori treba da se stvori bogato drustvo, koje ce imati najsavremeniju:
      - produktivnu spospobnost
       - zdrastvenu i socijalnu zastitu
      - opstu sigurnost
      - obrazovni sistem
      - kulturu 
      - pravni sistem
      - demokratski politicki sistem
      - ekoloski suistem,

kao i sve druge pozitivne atribute, svojstvene najvise razvijenim zemljama u svijetu

(zemlje clanice G7, ukljucujuci i skandinavske zemlje), uz obavezno njegovanje svih pozitivnih crnogorskih karakteristika.

U narednih 25 godina, Crna Gora mora - po bruto nacionalnom dohotku (BND) – da se nadje na nivou zemalja clanica G7 (i skandinavskih zemalja), kako bi sa tim zemljama mogla da razmjenjuje: ideje, iskustva, znanja, tehnologije, robu, usluge i dr., i to na iskljucivo ravnopravnim osnovama.

U prvih deset godina BND po glavi stanovnika mora da bude 10.000 EU, i da –  u narednih 25 godina od pocetka realizacije Programa, BND u Crnoj Gori mora da bude ne manji od srednjeg BND navedenih razvijenih zemalja.

Kako bi po vama izgledao ovaj Program?

Sta je potrebno da se radi da bi se realizovao ovaj Program?

Nadam se da cemo imati priliku da stvorimo debatni klub u kome ce se razmjenjivati interesantne ideje na ovu temu.

Bogdan Dragovic

PCNEN je obradovan inicijativom gospodina Bogdana Dragovica i sa zadovoljstvom ustupa prostor za dijalog, u nadi da dolazi vrijeme za budjenje emancipatorskih i stvaralackih energija u Crnoj Gori.

Prilog Programu 

Uvod 

Da li je moguce da se za 25 godina Crna Gora po svom bruto drustvenom proizvodu nadje na nivou najrazvijenih zemalja svijeta?! 

“To je UTOPIJA“ – zakljucuju gotovo svi moji sagovornici“. To je toliko nerealno, da je nedopustivo o tome raspravljati cak i za kafanskim stolom“. 

Na moj predlog da se ukljuce u raspravu na ovu temu i napisu nesto u vezi toga, oni samo odmahuju rukom, govoreci: “To je gubljenje vremena“. 

Zaista, vecina mojih prijatelja i kolega smatra da je izuzetno tesko da se napise bilo sto na ovu temu iz prostog razloga sto je tema isuvise slozena.” Timovi, kako oni kazu, “najelitnijih nasih i stranih  strucnjaka bave se – vec dugo vremena - tim problemom i nisu u mogucnosti da naprave neke znacajne korake naprijed, a sto se onda moze ocekivati  od nas, koji se – bavimo uglavnom nekim drugim profesijama, koje nisu bas u direktnoj vezi sa tom materijom”. 

“Postoji velika opasnost da se covjek izkompromituje iz prostog razloga sto – svi pokazatelji govore – da je TO gotovo nemoguce“.

Oni, dalje smatraju da ce se “sve rijesiti samo po sebi “odnosno da ce da nam “krene“ onog momenta kad se definisu odnosi sa Srbijom. 

“Mission impossible“- opsti je zakljucak. 

Moguce da su oni u pravu, ali – ipak - smatram da se neopravdano dugo ceka na kreiranje Programa za stvaranje savremene i bogate Crne Gore, bez obzira kakavgod da je dogovor izmedju Crne Gore i Srbije. Jer, ukoliko Crna Gora ne naprvi SVOJ Program za stvaranje savremene i bogate Crne Gore, i sto je takodje veoma vazno ukoliko ne bude cvrsto slijedila taj Program, onda se njen opstanak dovodi u pitanje; bez obzira da li ce biti u zajednici sa Srbijom ili ce se formirati kao samostalna drzava. 

Cvrsto sam uvjeren da se ova ideja ne smije apriori odbaciti, bez obzira na opsteprihvaceno misljenje da je ona “Mission impossible“.

Dakle, bez obzira na sav ispoljeni negativizam i sumnje izrecene od stane mojih prijatelja i kolega, ja ipak krecem sa prezentacijom sledece Ideje: 

Ideja  za stavaranje savremene i bogate Crne Gore 

Uvod 

Danas to vise nije pitanje dobre volje: “Da li se hoce ili ako se hoce   da Crna Gora bude savremena i bogata“, TO  je pitanje OPSTANKA. Dakle, to nije vise pitanje htjenja i zelja, nego MORANJA. Sto prije shvatimo i prihvatimo ovu cinjenicu - veca nam je mogucnost da opstanemo.

U protivnom Crna Gora ce ostati SAMO “egzoticna“ zemlja (“rezervat“ ), koja ce - kao i svi “rezervati“ vremenom sve vise i poceti da gubi svoju “autenticnost“, dok na kraju ne predje u svoju suprotnost, a onda ce se sama po sebi – UGASITI.

A. Najsavremenija  proizvodnja i servisi 

Krecem od predpostavke da su savremene i bogate SAMO one drzave  koje imaju najsavremeniju proizvodnju i visoki nivo usluga. 

Dakle, da bi Crna Gora postala moderna i bogata, ona mora da ima proizvodnju i servis na nivou najrazvijenijih zemalja. 

A1. Digresija: Turizam i ostala crnogorska “egoztika“ 

U vezi sa ovim, htio bih da istaknem sledece: krajnje je vrijeme da prestanemo stalno da ponavljamo jedan isti refren kada je u pitanju Crna Gora, a to je da mi u Crnoj Gori imamo “najljepse plaze na svijetu, najljepse more, jezera, rijeke, planine, ravnice, bokokotorski zaliv, kanjon Morace, nabolju vodu i vazduh, njeguski prsut, mladi bjelopavlicki sir, durmitorski skorup, crmnicko vino, niksicko pivo, japrake u mlijeko, zvono od krapa i ukljeve, zetske pipune i sl., te  da jedanput za uvijek shvatimo i prihvatimo da se SAMO od toga ne moze zivjeti kao sto se ne moze zivjeti SAMO od ljetnjeg turizma koji ovdje traje 47 dana godisnje. 

Od navedenog se SAMO moze prezivljavati i to – naravno -  ne svi nego samo jedan manji dio crnogorskog stanovnistva. 

Necu da kazem da to teba da odbacimo i “zaboravimo“ – daleko od toga; hocu samo da kazem da svoj toj crnogorskoj “egzotici“ – ukljucujuci i turizam - treba dati ODGOVARAJUCE mjesto koje im pripada.

I ako je to karakeristicno za Crnu Goru – a ja mislim da jeste – onda to mora biti zasticeno velikim zastitnim znakom: “veliko R u krugu“, i to na isti nacin i po istim kriterijuma kao sto je, recimo, zasticena svajcarska cokolada ili sir, japanski susi, grcki halumi ili francusko vino. 

Kako bi izgledalo, recimo, kada bi Svajcarska, Francuska, Spanija, Itlija … imale samo svoje prirodne ljepote i nista drugo?! Pa vjerovatno bi sve te zemlje izgledale kao Crna Gora, tj.:  Mnogo lijepe, ali “jadne i bijedne“ ili sto bi rekao nas narod: “ Samo od ljepote se ne zivi“. 

Stice se utisak da nas -  stalno potenciranje gore navednog atributa ( “prirodne ljepote“)  -  dovodi u istu ravan sa  nekim africkih plemenima, kod kojih banane rastu tik iznad glave, pa – zahvaljujuci toj svojoj “egzotici“, ono  - sto oni  najteze moraju da rade jeste da podignu ruku (i to samo jednu) i uberu bananu kad su gladni. 

Ovdje se, takodje, nece razmatrati i neke druge mogucnosti, kao sto su metodi: “bogacenja preko noci“, pravljenje novaca nelegalnim putem, zatim prodajom nafte koja se “nalazi negdje ispod mora i jedva ceka da bude pronadjena“, kao i slicne  opcije. Takodje se nece razmatrati  mogucnost dobijanje stalne apanaze “iz Amerike i drugih bogatih zemalja, koje su OBAVEZNE da  nas hrane i da nam daju novac“ i sl. 

Ne tvrdim da je sve to sto je navedeno nemoguce, ali ova ideja ima za osnovu nesto sasvim razlicito. 

B. Ljudi, tehnologije i novac 

Najsavremenija proizvodnja i servisi zahtijevaju odgvarajucu kombinaciju najmanje tri faktora, a to su: ljudi, tehnologije i novac. 

Trenutno, u Crnoj Gori ne postoji nijedan od ova tri navedena faktora, koji bi zadovoljio kriterijume koji vaze u zemljama koje koriste najrazvijenije proizvodne sisteme 

Vecina ce se sloziti da je ova konstatacija tacna kada se radi o poslednja dva faktora: savremene tehnologije i novac.  Jer, svima je poznato, da Crna Gora nema niti savremenu tehnologiju, a jos manje ima novaca. 

Odredjena neslaganja mogu se javiti, a i javlju se,  kada je rijec o “kadrovima“ tj. kada je rijec o prvom faktoru. Misljenja se - po ovom pitanju – dijele na dva potpuno suprotna, i krecu se od onih koji smatraju da u Crnoj Gori nema ili ima neznatan (tacnije: zanemarljiv) broj ljudi koji mogu da rade na najsavremenijim sistemima, do onog drugog misljenja da postoji izuzetno veliki broj ljudi koji  – sa neznatnom - kratkom obukom - mogu odmah da se ukljuce u rad. 

Pri ovome treba imati u vidu da ljudi koji rade na najsavremenijim sistemima  u najrazvijenim zemljama moraju da da imaju: dovoljno teorijskog znanja, zatim da su izuzetno osposobljeni i sto je veoma vazno: redovno (da ne kazem svakodnevno) moraju da se usavrsavaju za rad na tim sistemima, znaju i postuju red, poslovnu i strucnu hijerarhiju, posjeduju radnu disciplina i kult rada i dr.

Sve ove navedene karakteristike radnog covjeka “na zapadu“ daleko prevazilaze nivo koji mi imamo u Crnoj Gori. 

Cak i da predpostavimo da imamo dovoljan broj ljudi sa velikim teorijskim znanjima (sto bi - istina - Crnoj Gori dalo dobru startnu poziciju), to je – ipak - samo jedan i to neznantan segment u kompleksu neophodnih zahtjeva, koji se traze od ”kadrova“ u visokorazvijenim zemljama. Dok se potrebno teorijsko znanje relativno brzo moze steci, sve ostale osobine kao sto su: postovanje reda i poslovne i strucne hijerarhije, posjedovanje radne discipline i kulta rada, potreba za svakodnevnim usavrsavanjem, dakle za sve ovo drugo je potrebno “zdravo“ okruzenje, a vremenski predstavlja izuzetno dugotrajan kontinuirani proces. 

Takodje treba istaci, da nedostak samo jednog – i to bilo koje od navedenih karateristika, moze da dovede u pitanje “kvalifikovanost“ kadra koji radi u najsavremenijoj proizvodnji. 

B1 Kvalitetni programi 

Za razliku od uobicajenog misljenja, koje vlada – uglavnom - u nerazvijenim zemljama, po kome SAMO novac resava SVE (odnosno kako mi kazemo: “SAMO nam dajete pare - a mi znamo kako“) najslozenije faktor od tri navedena faktora jeste ljudski faktor. Druga dva faktora: savremene tehnologije i novac je znacajno lakse i brze obezbijediti nego sto je moguce obezbijediti kritican broj (“kriticnu masu“) visokoobucenog kadra.

Ova konstatatacija mozda zvuci cudno, ali je zaista tacno da za sve  kvalitetne progame postoje uvijek finasijska sredstva. Pri tome se mora imati u vidu da je ”kvalitetan“ samo onaj program koji se kvalifikuje po mjerilima i kriterijuma visokorazvijnih zemalja, a ne po nekim “nasim“ - lokalnim mjerilima bez pokrica, tj. po principu “vjerovanja na rijec” ( ili kako mi kazemo: “ Vjeruj  mi – ovo je fenomenalan, genijalan projekat“). Pri ovome treba istaci cinjenicu da je uzimanje  novaca (zaduzivanje), bez jasnog “kvalitetnog“ programa i bez kadrova jedna od NAJOPASNIJIH stvari koja se moze desiti jednoj drzavi. To je ravno malignom raku koji nezadrzivo unistava organizam, i protiv toga ne postoji lijek. 

Ako prihvatimo ovu konstataciju kao tacnu, onda – bar u pocetku - svu paznju - treba  koncetrisati na ljudski factor, odnosno na nacin kako da se u Crnoj Gori obezbijedi kriticna masa visokobucenih kadrova sposobnih za rad na najsavrenijim proizvodnim sistemima i uslugama, kao i na stvaranje “kvalitenih programa“ za koje mogu da se obezbijede finasijska sredstva i tehnologije. 

C. Kadar i “Kvaliteni programi“ 

Preduslov za egzisteniciju ovog Programa jeste da on mora da bude drzavni program i da je Vlada Crne Gore zaduzena za realizaciju tog Programa. Ovo je izuzetno vazno  zato sto SAMO drzava Crna Gora moze da bude garant za ralizaciju ovog Programa.

Dakle, veoma bitna cinjenica jeste da ovaj Program ne moze da bude “vlasnistvo“ pojedinaca ili grupe ljudi (politicke ili nekih druge), vec da je – neophodno potrebno – da on bude “drzavni” Program. 

C1. Direkcija za proizvodni razvoj Crne Gore 

Dalje, Vlada Crne Gore, za potrebe realizacije ovog Programa treba da formira organizaciju, koju cemo nazvati: Direkcija za Proizvodni Razvoj Crne Gore (DPR). 

Ova Direkcija bi u prvo vrijeme morala da bude “vlasnistvo” drzave Crne Gore, a kasnije bi taj “vlasnicki“ odnos obavezno morao da se mijenja u korist akcionara.

DPR bi se – u ovom slucaju – javljao u ulozi Vladine “ Kompanije“ (“Firme“). 

Direkcija za proizvodni razvoj bi se dalje dijelila na svoje Radne Jedinice ili Grupe – na taj nacin sto bi postojala posebna Radna Grupa  za svaku proizvodnu oblast. Broj proizvodnih oblasti – za potrebe realizacije ovog Programa -  utvrdjivala bi Vlada Crne Gore. 

C2. Obuka kadrova 

Ocigledno da se obuka kadrova moze efikasno vrsiti samo u sredinama koji rade na najsavremenijim sistemima; a to su – ocigledno ekonomski najrazvijenije zemlje. 

To bi bilo sve tako dokgod se u Crnoj Gori ne stvore uslovi za primjenu najsavremenijih sistema i servisa. Nakon toga veci broj ljudi bi se obucavao u Crnoj Gori, dok bi se manji broj ljudi i dalje usavrsavao u inostranstvu. 

C3. Izbor kadrova 

Jedan od osnovnih zadataka DPR - bi bio izbor najkvalitenijeg crnogorskog kadra koje bi se slao na obuku u najsavremenije firme  najrazvijenijih zemaljma. Svake godine, u narednih 5 godina od pocetka realizacije Programa, Vlada bi slala po 10 kandidata i to u 10 najrazvijenijih zemalja, za 10 najaktuelnijih proizvodnih oblasti.

Prve godine – broj kadrova - bi iznosio 1000, tj. u svaku zemlju bi se obucavao po jedan kandidat iz 10 proizvodnih oblasti, dok bi se  svake naredne godine taj broj smanjivao za 250 kandidata, i to sve dok se taj broj ne svede na 100 kandidata, nakon cega bi broj kandidata ostao nepromjenljiv narednih desetaktak godina. 

C4. Kreiranje proizvodnih programa 

Svi kandidati moraju da prodju kurseve u trajanju od najmanje 9 -12  mjeseci koje organizuje DPR, a na kojima se izucavaju svi relevantni parametri, koji su kandidatima neophodni za rad u stranim firmama. Kandidati se, po tacno utrvrdjenim kriterijuma, obucavaju za rad u inostranim firmama, koje su nosioci najsavremenijih tehnologija.

Za vrijeme boravka na obuci u inostranstvu, svaki kandidat u svojoj oblasti, ima zadatak da prikupi najbitinije informacje vezane za proizvodne programe u svojoj oblasti, kao i najsavrenije tehnolologije koje se primjenjuju u tim drzavama. Pored toga, kandidati moraju da saznaju sta je sve potrebno od opreme, instrumenata, alata, materijala, sirovina i dr. za pojedine proizvodne procese, kao i to gdje je potencijlano trziste i kakve su realne potrebe za tim proizvodima za narednih desetak godina i duze. Svaki kandidat mora da ostvari  kontakte u svojoj oblasti sa svim relevantnim faktorima u zemlji u kojoj se nalaze na obuci, kako bi – po povratku u Crnu Goru -  sa njima odrzavao stalne kontakte i bio stalno informisan o svim kretanjima u svojoj oblasti. 

Na kraju svoga boravka na obuci, svaki kandidat morao bi da pripremi - po tacno utvrdjenim kriterijumima: “Elaborat o najsavremenijim tehnologijama koje se primjenjuju u toj zemlji iz svoje oblasti, kao i da pripremi predloge za primjenu proizvodnih programa u Crnoj Gori sa  svim potrebnim parametrima, sa cijom realizacijom se moze otpoceti odmah, a koji bi mogli da daju rezultate nakon:

6-12 mjeseci  - Kratkorocni

2–5 godina – Srednjerocni

5-10 godina - Dugorocni 

C5. Povratak u Crnu Goru

U narednih sest nedelja po povratku sa obuke u inostranstvu, svaka RG priprema predlog za primjenu najracionalnijih programa iz svojih oblasti. U radu RG ucestvuju svi kandidati koji su u predhodnom periodu bili na obuci u inostranstvu. Svaki od njih predlaze namanje po 3 proizvodna programa, tj. najmanje po jedan kratkorocni, srednjerocni i dugorocni program. U jednoj Radnoj Grupi, ukupno se razmatra ne manje od 30 programa.

Najkasnije tri mjeseca poslije povratka kandidata sa obuke, svaka RG  mora da predlozi DPR-u najmanje 9 programa odnosno najmanje po tri  kratkorocna, srednjerocna i dugorocna programa, koji su po njihovom misljenju najracionalniji za realizaciju. Ukupno se razmatraju ne manje od 90 novih programa, od kojih DPR treba da predlozi Vladi na razmatranje i usvajanje najmanje 30 novih programa spremnih za realizaciju, i to najmanje po 10 kratkorocnih, srednjerocnih i dugorocnih programa. 

U realizaciju programa krece se odmah nakon usvajanja, ali ne kasnije tri mjeseca od trenutka donosenja predloga na usvajanje. 

D. Realizacija programa 

Svaka RG je zaduzena za vodjenje i realizaciju svog programa.

Izvrsni direktor je kandidat ciji se program realizuje i on ima izuzetno velika ovlascenja.

Svaki izvrsni direktor dobija odredjeni broj akcija koji se odredjuje Pravilnikom.

Bord direktora su tri clana svake RG. Svi radnici koji neposredno rade u proizvodnji moraju da prodju kurseve koje organizuje DPR-a i oni se biraju za rad u neposrednoj proizvodnji iskljucivo po kriterijumima utvrdjenim DPR-om, odosno po kriterijumima koji vaze za kadrove u visokorazvijenim zemljama. Izvrsni direktor vrsi izbor kadrova koji radi na realizaciji “njegovog“ programa. 

Pored neposredne realizacije usvojenih proizvodnih programa DPR se bavi stvaranjem svoje informacione baze o najsavrenijim proizvodnim tehnologijama i servisima, zatim pruza konsultantske usluge svim zainteresovanim licima u zemlji i inostranstvu, vrsi obuku kadrova putem seminara, kurseva i sl., donosi odluke o prodaji akcija u svojim RG, kao i stvara uslove za otvaranje novih proizvodnih pogona, formiranje franciza, i drugih formi poslovnih organizacija i dr.  

E. Trenutni zakljucak 

Ovo bi bio “kostur“ Ideje.

Dalje bi slijedila razrada na temu:

Organizaciona – vlasnicka struktura DPR-a, Pravilnik o usavrsavanju kadrova, obezbjedjenje finasijskih sredstava za obuku kadrova i za  pocetak realizacije proizvodnje, pracenje realizacije programa i poslovni rezultati, stvaranje novih proizvodnih programa, francize, saradnja sa potencijalnim investitorima, raspodjela profita i dr. 

F. Poziv svim zainteresoavnim 

Prije nego sto se krene u dalju razradu, molio bih sve zaintersovane da se ukljuce u raspravu povodom ove Ideje.

Naime, od vasih komentara, misljenja, predloga i sl., zavisice dalji rad na razradi ove Ideje 

Bogdan Dragovic

Avgust 2002

Inserti iz intervjua prof. dr Veselina Vukotica, objavljenog u Monitoru, br. 619 od 30.avgusta 2002.

Prilog ANTIPROGRAMU za stvaranje savremene i bogate Crne Gore

Po misljenju novinara “Monitora”, prof . dr Veselin Vukotic je” siva eminencija i kreator crnogorske privatizacije”. On je, takodje , JEDINI COVJEK koji je – u desetoclanom Savjetu za privatizaciju izabran PO ZNANJU, dok su ostali”.. premijer, ministri, bankari biznismeni, presjednici Komore i Sindikata “izabrani” UGLAVNOM PO FUNKCIJI”.

Iskreno da kazem, malo se oscecam nelagodno, da ne kazem razocarano (ili sto bi omladina rekla “bez veze”), pri pomisli KO nas onda to VODI , kad je od svih, profesor Vukotic jedini koji ZNA STVARI, dok su ostali (ukljucujuci i premijera, minstara itd, itd..) tu cisto “pro forme”, tj. SAMO za “slikanje”.

Dok sam citao ovaj intrevju, imao sam mucninu, odnosno imao sam izuzetno neprijatan osjecaj - a to je osjecaj PROPADANJA,  i to beskonacnog propadanja, jer je – izgleda - najdublja od svih propasti finasijska propast U nju Crna Gora pada vec duze vremena – i to nezaustavno, a pri tome joj – zdusno - pomazu razne “sive i CRNE crnogorske eminencije”. 

Ako se malo bolje udubimo u ono sto govori prof. Vukotic, onda ce nam biti jasno (ili bolje receno : nece nam biti nista jasno ), sledece :

Scena prva :

“Nije vazno kako je stecen kapital, vec da udje u biznis”

“Ja sada ne znam da li to prljav novac, ili nije, ali cini mi se da je najvaznije da se stvore uslovi da on udje u biznis” 

MOTO :“Tri najvaznije stvari za BIZNIS su : biznis, biznis i opet biznis” 

Medjutim, bez obzira na sve nastavlja ON dalje :

“Zakonska regulativa mora biti u osnovi programa nove vlade”.

 Za staru vladu – to nije bila obaveza, ali sto se tice NOVE vlade – tu nema kompromisa

Bez obzira”sto ce nako da mi kaze da je to prljav novac”; i sta ima tu da se”istazuje porijeklo imovine”, jer to ja “ kao ekonomista, ne mogu podrzati” 

“Mnogo je vaznije da se taj novac ubaci u igru. Kad udje u igru, vise nije onoga koji ga je ulozio, vec postaje opste dobro” 

Dakle “kad UDJE u igru VISE NIJE ( misli se na NOVAC ) onoga koji ga je ulozio , vec postaje OPSTE DOBRO” 

“Moramo olaksati atmosferu, kako bi domaci ljudi ulagali u domacu privredu”

Cudno : Domaci ljudi – domaca privreda ?

A da oni koji su ulozili novac ne primijete da je njihov novac postao “OPSTE DOBRO”, prof. Vukotic predlaze da : “OLAKSAMO atmosferu …“Tako da ce im (tamo njima ) poslje toga biti mnogo LAKSE.

Scena druga :

“Plasio sam se tada, plasim se i sada …”

“Medjutim, …., mi smo dosli u fazu da prodajemo hotele po niskim cijenama za tekuce troskove kompanija koje njima posluju”

“…. Ali, ako zaustavimo prodaju, imacemo jos manje prihoda od hotela iduce godine.”

Kad si vec rijesio da prodas, nije bitno sto je cijena smijesno MALA, bitno je da se pravi BIZNIS. “Da se OKRECE.!”

Scena treca :

“Slazem se da novac treba ocekivati tek sada, kad pocne prodaja velikih preduzeca. Ali, apsolutno mi je jasno da ga nece biti koliko mi mislimo”

Prof. Vukoticu sve je “APOSUTNO JASNO”, ali cemo ga prodat’ “Da j… oca, ka’ na tuski put“ 

“To je glavni resurs Crne Gore (misli se na turizam ) i moramo da imamo strateskog partnera odnosno stratesko trziste”. 

Medjutim, drugovi (ili gospodo – ili sto bi reka’ onaj Cetinjanin : Bili smo gospoda kad smo bili drugovi), mi prodajemo i dalje cemo prodavati sve dok se ne pojavi neki “strateski partner”, a kad se on POJAVI, onda ce to bit’ druga prica.

Nije nikome jasno, a jos manje prof. Vukoticu, kako i odakle se to POJAVLJUJU “strateski partneri”.

Proglas : Mole se svi “Strateski patneri” da se jave, kao bi se prof. Vukotic manje plasio (“i tada a i sada”)

“Zakon o privatizaciji kaze da pare od prodaje javnih preduzeca idu direktno u budzet, na poseban racun kojim bi Vlada trebalo da finasira razvojne programe” 

TREBALO bi ali – to naravno nije tako, I STO CEMO ONDA ?!

“Ne vidim drugi izvor zivog novca koji bi omogucio razvoj sjevernog dijela  ( Crne Gore ), osim od prodaje velikih sistema. Trebaju nam strateski partneri. Ne samo zbog prodaje kompanija nego i za stvaranje biznisa koji bi kao ravnopravan partner smanjio dominatnu ulogu politike” 

Nerma ZIVOGA novca OSIM ako rasprodas nesto, pa budzasto. Ovo sto mi radimo nije SAMO prodaje rade, nego “i iz STVARANJE biznisa…..da bi smanjili dominantnu ulogu politike”.

Proglas :“Politicari cuvaj te se “streskih partnera”!

“Kesa do sada nije bilo mnogo” “Medjutim, problem je sto se taj novac trosi na vracanje dugova, a ne na razvoj firme”

Ili Sto bi rekla ona Zecanka : “Dome, nema da te boli glava kad imas KESA” 

Scena cetvrta :

“Svi mi ocekujemo da ce doci stranci da investiraju, a da se nasa milijarda ostati sa strane”

Ovo sve vise i vise lici Beketovoga “ ekajuci Godoa”.

Obecali su STRANCI da ce doc’, ali im je izgleda pobjega’ avion za Crnu Goru, pa ih – evo jos nema. Ali ce sigurno doc’ da INVESTIRAJU. Prof. Vukotic ih odllicno zna : Ako su rekli da ce doc’ onda ce doc ILI NECE DOC’. Oni su odrijeci.

“Nas kljucni problem je sto moramo sami da placamo savjetnike, za razliku od Srbije, kojoj tendere placa Svjetska banka” 

Prof. Vukotic hoce da kaze da su Srbi ka’ vazda - nesto muvali, a mi – kakve nas je bog da’ – samo na POSTENO. Mi ti nebi drugacije, pa da se leba nece imat’.

Ka’ sto ga brzo necemo imat’ ako profersor nastavi, ka’ sto je poceo – ovim tempom da prodaje i rasprodaje : “i po babu i po stricevima”

Scena peta :

“On (Mark Harison) je dobar pravnik i Harison solisiters je dobra konslutantska kuca … Kad je utvrdjen konflikt interesa, prodao je (Mark Harison) svoje akcije u Atlas montu, i TAKO konflikt interesa NE POSTOJI 

Cinjenica da je on nesto muvao, ali kad su ga nasi uhvatili i rekli da je to sto radi “koflikt intesresa” (sto je za V.Britaniju sasvim NOVI pojam), on je – interesantno - odmah, kao ugledni engleski pravnik iz jos uglednije Harison kuce- shvatio da tu nesto nije u redu, i posteno – kakvog ga je bog dao – prodao svoje akcije .

Pojeo vuk magarca odnosno naucno kazano : “konflikta interesa vise nema”.

Ali, kako istice prof. Vukotic- “predhodno treba da uspostavimo sistem borbe protiv korupcije, konflikta interesa” 

Ovi Crnogorci navalili pa stalno pricaju o nekakvome djavoljemu “konfliktu interesa”. Ne zaklapaju ga, majci. Nije mi jasno kako smo – do juce – zivjeli bez TOGA.

Scena sesta :

“Sada je sasvim nebitno ko je na vlasti” 

Do sada je mozda i bilo VAZNO, ali od sada – kad smo sve postavli na svoja mjesta – UOPSTE vise nije vazno. Zaista, kakve – molim cu lepo - to ima veze : “Ko je na vlasti” ‘Ajte, molim vas. Bud’te realni.

Scena sedma :

“Sada nam predstoji reforma drzavne uprave”.

“Zagovornik sam mikro-drzave, odnosno drasticnog smanjenja drzavnih sluzbenika. Nama tolika administracija ne treba. Novac koji dajemo, kao poreski obveznici, za funkcionisanje Vlade, treba da se prebaci na razvoj bizinisa” 

Posto smo sve – kao sto rekosmo – postavili na svoja mjesta sad jos samo “prestoji drzavna reforma”.

Cuvajte se premijeri, ministri i ostali. ! Predstoji reforma drzavne uprave. Kod nas u Crnoj Gori nema sale :“Sve treba da se prebaci na BIZNIS.” 

Ato se tice drzave : Sto ce nam velike drzave.? Ne pomaka’ se dabogda smjesta, ako su oni normalni koji imaju VELIKE drzave., Kad mogu ka kraljevi da zive u MIKRO-DRZAVAMA

Scena osma :

Kao ugledni naucnik, Professor o svima mora LEPO da prica, a sto misli drugo je pitanje :“Mislim da je privatizacija Pivare bila DOBRA, iako nijesam ucestvovao u njoj”. “Zamislite, molim vas, -“ Nijesam ucestvovao, a ispalo je DOBRO”

“Ideja ukljucivanja Akora…. je bila DOBRA”, “I dalje mislim da bi bilo DOBRO da je Akor ovdje”

Akore ! Javi se ! Soko zove ! 

“To i nje tako LOSE, jer kompaniji treba svjez kapital”

Bez obzira kako i dje se te pare trose.

“Fond za razvoje je ulozio ….. i to je DOBRO uradjeno”

“…Jedan od DRAGULJA nase privrede ( za Telekom )”

“ Sve moze da bude i bolje”

Profesor je – ocigledno - vjeciti optimista, bez obzira sto ce : Sjutra biti bolje nego prekosjutra ili kako pjesnicki kaze :”Sveti Stefan JOS nije procvjetao”;  ali na proljece ‘oce, zasigurno!

“..Procitao sam LUCIDAN komentar P.N. u kojem … Ali …”

“...Mada je, po mom misljenju, to najtransparentniji model privatizacije”

“Sindikat je dosta DOBRO podrzao proces privatizacije i generalno pokazao sklonost ka kooperaciji”

“Nije neki veliki napredak, ALI …”

“To je DOBAR savjetnik (misli se na CCF)”

“…Ali svi oni pokazuju VELIKO strpljenje”

“..uvjeren sam da je VRLO korisno sto smo angazovali te firme”

“On je DOBAR pravnik i Harson solisiters je DOBRA konsultantska kuca” 

O skromnosti :

“.. I ova moja kancelarija bila bi PRELUKSUZNA za zapadnjaka”

“Ja sam rekao”ako prezivim, bicu zadovoljan”

“.. Otvorili smo VRLO POZNATU postdiplomsku skolu”

“Ovo je VELIKI reformski resurs Crne Gore”

“Mi ne pravimo konstrukcije nego ZNANJE i ulazemo u ljude”

“.. I sad je na nama da kazemo da li nam trebaju oni koji su NAJBOLJI”

“Mojih studenata ima i vani, u MMF-u, ali to NIKO ne primjecuje”

“Vise nema konfiskacije”.

Nema i TACKA !

Scena deveta :

Prof Vukotic je –kao sto znamo - optimista ; a i ja bih strasno volio da mu se pridruzim . “Mislim da jesmo”– kaze profesor Vukotic, posle svega sto je do sada rekao, a kao odgovor na pitanje : ”Da li smo mi sada STABILNO podrucje za investiranje” 

Na kraju :

Postoji velika mogucnost da je prof. Vukotic htio da kaze nesto sasvim drugo,  nego sto to zvuci ovako  ISTRGNUTO iz cjeline. Da bi ga nasi citaoci bolje PROCITALI, savjetuje im se da proanalizaraju integralni tekst, koji mogu naci u Monitoru br. 619 od 30. avgudsta 2002, u clanku :Politicki pritisci koce privatizaciju

Stanko Lisinski

Vasa inicijativa je jedna svijetla tacka u moru neprekidnih nacionalisticko-sovinistickih bezumnih posrtanja nasih ljudi i naseg naroda. Zelim Vam srecu u radu i podrzavam Vase zalaganje za stvaranju bogatog drustva u Crnoj Gori. Mislim da bogatstvo samo po sebi nije mjerilo uspjeha i srece jednog drustva, pa cak ni pojedinca, ali ste Vi pobrojali i druge parametre koje jedno drustvo cine civilizovanim i naprednim u savremenim okolnostima.

Vi ste predlozili da: "U Crnoj Gori treba da se stvori bogato drustvo, koje ce imati najsavremeniju:

- produktivnu spospobnost

- zdrastvenu i socijalnu zastitu

- opstu sigurnost

- obrazovni sistem

- kulturu 

- pravni sistem

- demokratski politicki sistem 

- ekoloski sistem."

Ja bih samo promijenio redosljed pobrojanog i dodao:

1. Pravni sistem nezavistan od izvrsne i zakonodavne vlasti i u sluzbi naroda i drzave, (korupcija je rak rana naseg drustva i sa njom ce biti tezi obracun nego sa kriminalom),

2. Opstu sigurnost i zastitu i postovanje pojedinca,

3. Demokratski politicki sistem bez partijsko-monopolistickog sistema (glasanje za licnosti a ne za partije, tj. partijske liste kako bi i nepartijske licnosti dobile sansu da se ukljuce u politicki sistem),

4. Zdravstvenu i socijalnu zastitu (problem korupcije je dubok i u zdravstvu),

5. Obrazovni sistem koji ce da proizvede neophodne strucnjake i izgradi svijest o ekologiji i zastiti prirode koju imamo (cestitam Vam na predivnom objasnjenju zasto teba da prekinemo sa preuvelicavanjem nase prirode i njenog "spasonosnog" uticaja na nasu buducnost dok sjedimo skrstenih ruku),

6. Opstu i radnu kulturu, KRV, ZNOJ I SUZE!!!

 Sve su ovo preduslovi za zdravo i bogato drustvo. Mi imamo relativno bogato drustvo, ali nezdravo. Kad kazem relativno bogato, mislim na sva odijela, trenerke, patike, bijesne automobile i motorcikle, mermerne i manje mermerne vile i zdanja kojih u Crnoj Gori ima na svakom koraku, od sjevera do juga. Mislim takodje na sve ugrozene radnike koji imaju kuce na tri sprata napravljene "s jedne radnicke plate", na ugrozene prosvjetne radnike cija djeca su ulicari i narkomani i kojima za to treba novca, mislim na sve nepismene i polupismene "privrednike" koji su "postavljeni" za clanove Upravnih Odbora i koji kuci nose hiljede evra u dnevnicama i putnim troskovima, dok preduzeca kojima oni "upravljaju" propadaju. Malo se radi, a dosta se ima. Kad kazem nezdravo mislim na sve sto je dovelo do enormno bogatih politickih oportunista, primitivaca i kriminalaca (i onih koji su trenutno uz ovu vlast i onih koji su trenutno uz opoziciju i onih koji su uvijek bili "sami"), enormno bogate "radnicke klase" koja je svoje privatno bogatstvo ostvarila na ustrb drzave (neradom, kradjom, namjernim unistavanjem drzavne imovine) i naseg egocentrizma koji nam ne da da krenemo naprijed sa dna na kojem smo, uvjeravajuci nas da smo mi nesto mnogo bolje i vrijednije od stvarnih nas i da ce kad tad tamo neko to znati da cijeni i plati.

Crna Gora je tek na pocetku teskog i mukotrpnog procesa prelaska iz partijsko-socijalisticke u otvorenu demokratsku republiku sa trzisnom ekonomijom. Bez pravne drzave (koju nemamo) imamo haos koji danas vlada u Crnoj Gori. Za to su krivi svi, politicari, vlast, opozicija, glasaci i apstinenti, "socijalisti" i "radikali", "lijevi" i "desni". Neki vise, neki manje, ali svi su ucestvovali u kreiranju haosa u kojem zive i koji im izgleda savrseno odgovara. Mozda je ovo suvise ostra ocjena, ali prateci politicku scenu Crne Gore zadnjih nekoliko godina ovo je zakljucak koji sam ja stekao. Kad god je vlast pravila lose i pogubne posljedice za narod i drzavu, opozicija i ostali nevladini faktori nase politicke zavrzlame nisu imali bolji predlog, nego jos goru i obrnuto - kad bi opozicija ili nevladini faktori predlozili nesto dobro i korisno, vlada je pojacavala intenzitet losih poteza.

Vjerujem da je svako kovac svoje sudbine, a da svako ko zeli da upravlja drugima i predvodi druge mora na licnom primjeru da pokaze sposobnosti koje ga za tako nesto kvalifikuju. Mi u Crnoj Gori toga nemamo, mi patimo od "kompetencije nekompetentnih i nekompetencije kompetentnih"!

Da ne bi sve bilo pametovanje, sto mi nije cilj, evo i jednog predloga. Skoro sam procitao da je u zadnjih dvanaest godina Crnu Goru napustilo iz raznoraznih razlog 35.000 mladih ljudi, mladih strucnjaka raznih profila, onih koji su sami van Crne Gore postali strucnjaci i onih koji su ostavili svoju otadzbinu da bi sacuvali goli zivot. Vecina tih mladih i relativno mladih ljudi u ovom trenutku ne razmislja o povratku u Crnu Goru. Stekli su zivotne i radne navike u zapadnim zemljama, stekli su strucnost i profesionalnost koju Crna Gora nema i koja joj treba (Vi ste razradili citav sistem kako osposobiti mlade ljude iz Crne Gore skolovanjima i usavrsavanjima u inostranstvu- mi takve vec imamo samo ih treba vratiti kuci). Ovi mladi ljudi mogu da u Crnu Goru donesu i razviju duh promjena na bolje. Znam da mnogi od njih cekaju da se stanje kuci sredi da bi se vratili i zivjeli u svojoj zemlji. Cekajuci na to evo prodjose godine.

Predlazem formiranje nevladinog Centra za Dijasporu, koji bi se prvenstveno bavio problematikom povratka nasih iseljenika u Crnu Goru i pruzanjem tehnicko-pravnih usluga potencijalnim povratnicima. Centar ne mora da ima vise od par zaposljenih koji bi imali znanje o uslovima/obavezama pri povratku u Crnu Goru, o potencijalnim radnim mjestima za povratnike, privatnom preduzetnistvu/poslovanju i zakonskoj regulativi koja sve ovo prati. Insistirao bih na nevladinom karakteru ovakvog jednog centra, jer su se Matica Crnogorska i Centar za Iseljenike pri Vladi Crne Gore pokazali kao nesposobni za ovakav jedan poduhvat. Vlast je u zadnjih desetak godina imala sansu da pokaze iseljenicima da je Crna Gora majka, a ne maceha i tu su sansu prokockali.

Nadam se da ovaj skromni predlog moze pomoci stvaranju zdravog i bogatog drustva u nasoj otadzbini Crnoj Gori.

Jos jednom iskrene cestitke za inicijativu i srecan rad.

Puno pozdrava.

Darko Labudovic

Gdje smo sada..? Ili, …kako dalje?

Za sve koji ekonomsku sadasnjost ne prate sa pozicija profesionalnog angazmana zeljela bih da preciziram dvije “aksiome” moderne ekonomije i njenog implementiranja u privredi, vladi i civilnom sektoru:

1. Ekonomska teorija svoje polje interesovanja dijeli na Microeconomics i Macroeconomics, a dalje prva se dijeli na Industrial Organization, Labour Economics i Public Economics. Intenciono sam dala podjelu na engleskom jeziku jer nase ekonomske i pravne definicije su, na zalost nauke i struke, podlozne “kreativnim” interpretacijama eksperata i sljedbenika.

2. Savremena ekonomske paradigma u svojoj akademskoj implementaciji poznaje dvije neprikosnovene skole- cikasku i becku. Ove skole se decenijski potvrdjuju kvalitetom istrazivanja i naucnih dostignuca, a Nobelove nagrade (Cikaska skola ih je u jednom periodu dobijala iz godine u godinu) bile su i jesu evidentna, ali ne i neophodna potvrda razvojnog pristupa i korisnog uticaja na veliki broj zemalja sirom svijeta.

Zasto sve ovo pisem?

Nedavno mi je proslijedjen poziv sljedece sadrzine: ”Postdiplomske studije- Preduzetnicka ekonomija; Savjetovanje: Preduzetnicka ekonomija- Gdje smo sada i kako dalje?”. Naravno, savjetovanje se organizuje da bi se sakupili strucni radovi poslijediplomaca ekonomije, iskljucujuci naknadu za radove. Veoma trzisno!

Istovremeno, uz navedeni poziv, procitala sam intervju sa “kreatorom privatizacije” u Crnoj Gori (Monitor). Kao citalac, prije svega, zelim se zahvaliti g-dji Rabrenovic na profesionalnoj hrabrosti i precizno postavljenim pitanjima. Sto se tice odgovora…? Ili, pak “gdje smo sada..”? Ili, “…kako dalje?”

Ovim pismom zelim biti ekonomski realna i “preduzetnicki” kriticko-kreativna.

Primjeri o podjeli ekonomske teorije po standardima struke u inostranstvu i skolama struke u inostranstvu su moj doprinos ka prihvatanju definicija koje vaze globalno i ne mogu se mijenjati lokalno. A, znace, da je preduzetnistvo samo korisna filozofija biznisa i kao takva i treba da ostane. Prostor primjene specificnih pravila negdje drugdje u ekonomskoj praksi je individualni izbor i ne mijenja pravilo. Atribuirati preduzetnistvo generalno svim ekonomskim djelatnostima vodi u marketing kratkorocnih rjesenja i u povijesti ekonomske misli se veoma jasno zove “prvobitna akumulacija kapitala”. Toliko o kapitalu stecenom na razlicite nacine u Crnoj Gori. I, naravno, da preciziram jos jednu definiciju, da ako kapital ne stvara kapital, odnosno ne akumulira se, onda nije nista drugo do obican dzeparac, bez obzira kolika suma novca je u pitanju i u koji “biznis” se artificijelno “vraca”.

Posljedicno, “mreza”, (“inkubator”) o kojoj se prica sa pozicija tzv. “preduzetnicke ekonomije” svojim samoukidanjem prije neku godinu “radja” Crnogorsku ekonomsku skolu, iliti CES. Mislim da je ovim sve receno o otvorenosti crnogorske ekonomije, crnogorskog drustva i razvoja bilo kakvih institucija. Za sve one koji mozda ne poznaju sve specificnosti o kojima pisem, zelim pojasniti. Pripadam drugoj generaciji poslijediplomaca Ekonomskog fakulteta u Podgorici i samo sam jedna od plejada sa ovog fakulteta crnogorskog Univerziteta, a bilo ih je i destruktivnih i kreativnih, korisnih siroj zajednici. Ideja o organizovanju studenata- poslijediplomaca je bila docekana kao dobar akademsko-strucni start buduceg institucionalizovanja. Medjutim, masovnost je odvela u polu-prosjecnost, a “mreza” se veoma lako rasplela, samoukinula jer je “slobodnim strijelcima” porukom: ”Ko jednom izadje iz mreze nikada se vise nece vratiti, tj. biti prihvacen jer ce mu krila biti potkresana”, kreativni pristup bio ponisten. “Jezgro”, autor “mreze” prelazi u sljedecu fazu, a to je proglasenje Crnogorske ekonomske skole. Naravno, clanovi CES—a su veoma probrani i dobri “slusaoci”. Izvinjavam se rijetkim izuzecima. Tako da tzv. CES postaje nosilac ekonomske “retoricke” reforme u Crnoj Gori.

Zato je za mene citajuci navedeni intervju, ocekivani odgovor da se u Crnoj Gori na uspjeh gleda kao na losu ljudsku osobinu, odnosno “uspjeh je sumnjiv”. Na zalost, paternalisticki koncept crnogorskog drustva je takav pristup ovjerio prije nekoliko vjekova, bjezeci od definicija moralne samosvojnosti, individualne samostalnosti i saradnje, podredjujuci sve kolektivu, porodici, rodjacima. Ipak, historija je prepoznavala “statisticke greske” i reformatore medju crnogorskim vladarima, vojskovodjama, intelektualcima, obicnim ljudima. (Zar Njegos nije zaboravio na poeziju vise od deset godina, znajuci da mora svoje Crnogorce disciplinovati po cijenu “zrtve” njihove ratnicke i plemenske sujete). Nije bila i nije vazna zasluga kada se dugorocno mijenja drustvo. I, koliko ja poznajem istoriju prezivjeli su svi, jer u Crnoj Gori radjanjem upoznas koncept bijega od odgovornosti, ravnopravnosti polova, hrabrosti i intelektualnog, kulturnog i socijalnog osvjescenja. Nema veze da li si ili nijesi “bezgresan”. Zato, zrela i savremena individua, profesionalno i licno, treba da mijenja ovakvo drustvo. Posto je ekonomija takvog drustva samo blijeda, ali ocigledna, kopija svih slabosti i ogranicenosti, sire shvacenih, kvalitativna promjena se moze osvariti ako se razvojno definise dugi rok, sakupi sve sto je dobromislece, nekorumpirano i stvaralacko, a ne sljedbenicko i slijepo-poslusno, i radi veoma naporno. Ako se ne uspije u nekom odredejnom roku, samokriticki ustupi mjesto nekom drugome. Jer, ni jedno trziste, malo ili veliko, nije ograniceno osim ako tako ne zelimo da ga gledamo. A, ekonomisti su “majstori” u sagledavanju modela apstrahujuci pojedine, izabrane komponente. Kao teorija legitimno, kao praksa devastirajuce. Ovo se moze primijeniti i na sintagmu o “veoma maloj” iliti “mikrodrzavi”.

Prema tome, ne iznenadjuje me da “kreator crnogorske privatizacije” odgovornost za stanje nalazi u politici i ideologiji. Ocekivano i tipolosko rjesenje za sve prigovore. Ali, profesor statistike mora biti svjestan da je rezultat izrazen u cifri, brojki koja ne sadrzi u sebi prostor za “kreativnu interpretaciju”. Uz to, brojka isped sebe ima minus. Kvadrant koji ekonomija naucno nema pravo ni da istrazuje, ali jeste dovoljna potvrda (?)uspjesnosti projekta ekonomskih reformi u Crnoj Gori. A, “kuloarenje po kafanama” je vec neko u Crnoj Gori iskoristio da “pobjegne” od odgovornosti a ipak su se po kafanama prodavale crnogorske fabrike ili pak planirali veliki gradjevinski projekti ili pak monetarna kretanja.

Samo jos jedan osvrt: na direktno pitanje o tzv. “klanu” “kreator crnogorske privatizacije”, jedan od mojih profesora i sef poslijediplomskih studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore odgovara da je SAMO “isporucio” kvalitet, parafraziram jedno ranije obracanje. Ovdje ja, potpuno odgovorno prihvatajuci cinjenicu da do sada nisam javno iznosila profesionalno misljenje, moram replicirati- kvalitet moje edukacije nije produkt pomenute “skole” i znam da nisam jedina, iako jesam magistar Ekonomije crnogorskog Univerziteta. (Koliko sam ja upoznata, obrazovanje u Crnoj Gori jos nije privatizovanao). A, ako se navedeni “kvalitet” iz intervjua odnosi na glavne ekonomiste, potpredsjednike komisija i ine, tada crnogorska ekonomska praksa veoma dobro “prica” sama za sebe.

I, na kraju, sa profesionalne pozicije, vise nije ni vazno da li ste nesto potpisali, ili ste to dali nekom drugome, ili niste bili upoznati, ili pak ucestvovali. Ne govorim u pojedinacnim kategorijama ili pak u pravnim okvirima. Pokusavam dokuciti opste pravilo. Ako ste u poziciji celnika, kreatora i prvog izvrsioca, tada je odgovornost za rezultate samo vasa. I, ako nakon odredjenog perioda (vise od deset godine) sto iz “sjenke” sto potpuno “transparentno”isporucujete sporne rezultate, tada je samo jedna odluka solucija. Nista veliko ili porazavajuce. Samo ako covjek cuva zdravlje, sve je drugo stvar izbora, sanse, ponovnog pristupa.

P.S. Ovaj dodatak licno posvjecujem velikom imenu crnogorske ekonomske misli i prakse, profesoru Djokovicu. Ljetos je zauvijek iscilila najjaca iskra monetarno-bankarske promisljenosti i strucne grandioznosti Ekonomskog fakulteta u Podgorici, ali i prostora koji je do nedavno bila nasa bivsa, masakrirana domovina. Posljednji ispracaj je bio vise nego rjeciti dokaz samodovoljnosti novih nosilaca menadzerskih funkcija sa mog fakulteta. Cast casnim, ostarjelim profesorskim izuzecima, neponovljivog Dragisu su ispratili najblizi, familija i njegovi studenti i prijatelji. A, on je zasluzivao mnogo vise od suvoparnih citulja, bez obzira kakve je poruke ostavio iza sebe. I, da! Povijest ga je vec prepoznala kao reformatora, a zivio je i radio u mnogo tezim vremenima za vrednovanje znanja, kvaliteta i odgovornosti.

S postovanjem,

Mila Kasalica

Cinjenica da se ovaj clanak pojavio u isto vrijeme kada i PCNEN-ova (ili Dragoviceva) inicijativa o “stvaranju savremene i bogate Crne Gore “, govori o tome da i u Crnoj Gori postoji “ reformatorsko jezgro” medju strucnom elitom. Koliko je ono jako i uticajno – ostaje nam da nagadjamo. 

Ja bih ovaj Kovacev clanak svrstao u dragocjene priloge “Programu za stvaranje savremene i bogate Crne Gore”, pa se svima “reformistima” preporucuje da ga procitaju. 

U svom clanku, Kovac s pravom postavlja pitanje : “Zasto mala zajednica ( velicine srednjeg grada ) – za pola vijeka nije napustila zonu siromastva. Za pola vijeka finansirano je ne manje od 15 milijardi dolara. Ocigledno postoje neki fundamentalni uzroci koji se moraju demontirati.” 

“To sto se desavalo za posljednjih pola vijeka i sto se sada desava u Crnoj Gori je razvoj bez strategije” 

“Po svoj prilici Crna Gora nije imala niti ima stratesku ideju” 

Jer, kako on dalje istice : “Nedostatak vizije – sta se hoce – bio je i ostao je veliki antirazvojni faktor” 

U istom clanku Kovac predlaze : “Bilo bi dobro sa se iskoristi prilika i da se animira pocetak elaboriranja neke “zivotne” strateske inspiracije crnogorskog razvoja” 

“Pogodan ciljni blok za crnogorsku strategiju” – kako predlaze Kovac – “mogao bi biti dostizanje stanja samoodrzivog razvoja ekonomski i moralno prihvatljiv raspored imovine i dohodaka sa aktivnom zastitiom siromasnih i hendikepiranih grupa cuvanje i unapredjenje prirodne sredine i ambijentalnih vrijednosti odrzavavnje sistema nacionalne privrede u zonama makroekonomskih ravnoteza institucionalno uredjenje sistema kompatibilno prostoru EU” 

Takodje, Kovac predlaze opste mehanizme preko kojih oni mogu biti rjesavani, a to su: formalizacija neformalnog sektora ( “siva ekonomija” ) uvodjenje porodicno orijentisanog “negatrivnog” poreza oporezivane neoporezovane dobiti i dohodaka u periodu od raspada SFRJ redefinisanje politickog sistema i drzave uvodjenje pouzdanog staistickog sistema za pracenje ostvarenih strateskih ciljeva i ciljeva tekuce ekonomske politike” 

“Viziju ili strategiju drustveno- ekonomskog razvoja neke ljudske zajednice treba da urade strucne i politicke elite u ozbiljnoj nacionalnoj debati, da to prihvati javno mnjenje i okruzenje i da strateska ideja postane inspiracija za tekuce odluke” – kaze Kovac 

Medjutim, po njemu : “Postoji rizik da ovi uslovi ne postoje. Crnogorska uticajna strucna elita ( “domaci eksperti” ) ne osjeca procese. Politicka elita je zabavljena sama sobom. U politickim i naucnim avenijama sve je manje ljudi koji su spremni da ih preokupiraju opsti interesi, pa bi se moglo govoriti o slabljenju crnogorske kolektivne svijesti i patriotizma.” 

Ovo zadnje upozorenje Kovaca ne zvuci previse optimisticki, i to ce najvjerovatnije biti i razlog pojave PCNEN-ove (odnosno Dragoviceve ) inicajtive, kao motivatora i pokretaca ideje o stvaranju savremene i bogate Crne Gore ili kako Kovac kaze “Bilo bi dobro sa se iskoristi prilika i da se animira pocetak elaboriranja neke “zivotne” strateske inspiracije crnogorskog razvoja. Inace, postacemo “plijen strategija drugih zajednica”. 

Pored ovog clanka, takodje se preporucuje citaocima PCNEN-a jos dva clanka, i to intervju sa Djelicem pod nazivom : “Politicari nas guraju u frizider”, objavljen u listu “Vreme “, br. 609 od 5. septembra 2002, kao i clanak  Oni ce promenuti Srbiju “ objavljen u listi NIN, br 2697, od 5 sep. 2002. 

Iskreno bih se radovao uspjehu Djelica i desetoro mladih ljudi u reformama Srbije, i zaista im zelim puno uspjeha u tome, ali bih se mnogo vise osjecao radosnim kad bi se i u Crnoj Gori pojavili neki “novi klinci”, koji bi Crnu Goru povukli naprijed.

Stanko Lisinski

Gospodine Labudovicu,

Zahvaljujemo na iskrenim cestikama, koja ste uputili svima kojima je “bolji zivot” Crne Gore jedan od prioritetnih zadataka u zivotu.

Misljenja smo da sve sto je kompatibilno Programu treba da bude sastavni dio Programa, sto se odnosi i na Vas veoma dobar predlog o formiranju “nevladinog Centra za dijasporu”.

U isto vrijeme, koristim ovu priliku da pojasnim neke stavove iznese u mome Programu.

“Bespotrebno umnozavanje kadrova”

Naime, posto sam sa vise raznih strana cuo isti komentar na predlozeni Program, a koji se narocito odnosi – kako vecina kaze – na bespotrebno umnozavanje kadrova, kojih mi imamo na pretek,  cak i za “ zvoz”, ja cu pokusati malo poblize da pojasnim o cemu se – zapravo – tu radi.

Srz ideje –“reformatorsko jezgro”

Srz ideje koju sam predlozio sastoji se u formiranju kriticne mase odnosno formiranju tzv. “reformatorskog”  jezgra u Crnoj Gori, sastavljenog od “novih ljudi” koji su okupljeni pod jednim “krovom” i koji dejstvuju jedinstveno - u istom pravcu - ka jasno postavljenom cilju.

Ovdje je veoma bitno da se shvati da je preduslov za egzistenciju ovog Programa - postojanje “Reformatorskog jezgra”.

Dakle, bez formiranog “jezgra” ovaj Program ne moze da egzistira.

Smatram da se ovo jezgro veoma tesko moze sastaviti od “rasutih zvijezda”, sa ciljem da rade zajednicki na “duze staze”. Poznato je da tim sastavljen samo od “zvijezda” rijetko daje dobre rezultate. Cak naprotiv.

Ovo se moze najbolje objasniti na modelu tima (fudbalske, kosarkaske i dr. sportske) reprezentacije, koji se – uglavnom - formira za jedan kratak period sa veoma jasno-definisanim ciljem da na odredjenom takmicenju ucestvuje (pobijedi), da bi se nakon zavrsetka te manifestacije rasformirao i nestao.

Poslije takmicenja, ostaju SAMO medalje i povelje (ako ih i ima!), uspomene koje vremenom blijede, a nakon toga nista – praznina, i ta praznina se osjeca sve do sledeceg “medjunarodnog” takmicenja. A “zvijezde”  koje su cinile taj tim, nakon takmicenja,  ponovo se vracaju tamo otkuda su i dosli. Tesko, gotovo nemoguce je naci neko kohezivno sredstvo, odnosno nacin koje bi te “zvijezde” drzale zajedno na duzi period.

Slican je problem i sa “zvijezdama” i u ostalim raznim profesijama, bez obzira da li one rade u Crnoj Gori ili van nje. Gotovo da ih je nemoguce okupiti da rade na istom projektu, bez obzira – sto je svako od njih – bar na rijecima – saglasan, “koliko je sjutra da krene da radi za dobrobit Crne Gore”. Jer je danas u Crnoj Gori stanje takvo da “...sve je manje ljudi koji su spremni da ih preokupiraju OPSTI INTERESI, pa bi se moglo govoriti o slabljenju crnogorske kolektivne svijesti i patriotizma” – kako fino kaze Bozo Kovac.

Ovo se odnosi, takodje, i na strane “savjetnike”, koje mi pozivamo ili su nam nametnuti, i koji sa raznih svjetskih strana cesto dolaze da nam pruzaju “savjete” , koji – besprekorno- funkcionisu u njihovim zemljama i sistemima, a ovdje – zacudo - ne mogu da se “prime”. Ja licno nemam nikavu averziju prema njima – cak naprotiv -, samo sto smatram da je njihova uloga u sadasnjim momentu veoma ogranicena. Mi nijesno spremni da prihvatimo njihove savjete. Naime, da bi mogli da shvatimo i prihvatimo necije savjete potrebno je da budemo -  ako ne na istom intelektulnom (znanstvenom, tehnoloskom i sl.)  nivou – a ono bar na pribliznom. Ako su intelektualni (i dr.) nivoi razliciti, onda se savjeti rijetko kada dobrovoljno prihvataju; naprotiv, u tom slucaju oni jedino mogu da se nametnu. I to je pravilo.

Predpostavljam da bi se Sumaher nasao u “nebranom grozdju” ako bi prihvatio – recimo - da trenira i savjetuje lokalni cetinjski tim za prestojeci auto reli na relaciji Kotor- Njegusi. Mislim da bi i osrednji cetinjski trkac bolje “provozao” ovu stazu nego stariji Sumaher.

Za razliku od toga, predlozena ideja se bazira na prepostavci da mi treba da stvorimo “reprezentativni tim” od “podmlatka”, koji se od samog pocetka uci i trenira da igra timski, izuzetno dobro, i da nauci da nas cilj nijesu neocekivane velicanstvene pobjede, vec da nam je cilj pobjeda kao pravilo, a ne kao izuzetak. Rezultati (medalje) ce neminovno doci sami po sebi, ali – ono sto je mnogo vaznije – ostaje “jezgro” koje vremenom sve vise jaca i oko koga se okuplja sve vise i vise talentovanih i kreativnih ljudi, kojima je “san” da zaigraju i da stalno igraju u tom timu.

Mi imamo srecu da kod nas postoji izuzetno dobar “podmladak”. Medjutim, samo oni koji su spremni da prihvate da rade, i to veoma cesto naporno i tesko, i to pod strogim upustvima i nazorima trenera, mogu da budu dio tog tima.

Umisljene i nabijedjene “zvijezde”, zongleri, virtuosi,  “geniji”, “fenomeni”, “individualci po karakteru” i sl., po samoj svojoj prirodi - tesko da mogu da budu dio tima. Necu da kazem da oni ne mogu da nadju svoje mjesto u svemu ovome, ali sam siguran da je njihova aktivnost u ovom projektu ogranicena samo za pojedine slucajeve i samo za odredjene specificne projekte. Oni nisu stalni “igraci”; oni se pozivaju samo po potrebi, da ucestv